preventivno je potrebno da Srbi konačno shvate da uvek čine grešku kada izlaz iz problema traže u pravljenju idola. problem nikada nije bio u idolu, u ovom slučaju mladić koji dobro igra tenis i osvaja određena priznanja za svoj kvalitet, već u sveopštoj težnji da idol ostane idol čak i kada je žrtva sopstvene čovekolikosti.
opsesije idolom različito traju, a otrežnjenje je uvek obostrano bolno.
teniseri bi trebalo da budu uzor mladim ljudima, ali bez preterivanja. potrebno je to shvatiti opštije,npr. sport je potreban mladima.
prvo, tenis je skup sport, dostupan malobrojnoj deci i njihovim dobrostojećim roditeljima. neće svako biti srećan da postane Nole ni na lokalnom nivou. zašto frustrirati onda i onu decu koja to sebi mogu da priušte, kao i onu drugu koja mogu da pikaju stoni tenis u kućnoj radinosti na vratima skinutim sa ormara)?
drugo, ima u ovoj zemlji i uspešnih umetnika, naučnika i drugih talentovanih mladih ljudi za koje se ne čuje osim preko oglasa za žiro-račune kojima žickaju stipendije. složićemo se da je to kudikamo teže od neophodne fizičke predispozicije, kapitala i sportskog intelekta Nola, Ane i Jece...