Novokomponovana narodna muzika predstavlja, sa svim svojim žanrovima i podžanrovima (u koje spada i Turbo folk) najrazvijeniju privrednu granu u Srbiji.
Neposredni proizvođači u ovoj industriji su pevači i pevačice, Autotune, Šabanajzer i Dejan Milićević, koji se brine o vizuelnom identitetu proizvoda. Svoju delatnost, poslenici Novokomponovane narodne muzike obavljaju na splavovima, u kafićima, diskotekama, na sportskim terenima i u nacionalnim klubovima u dijaspori, što ovu privrednu granu čini i vrlo bitnom za spoljnotrgovinsku razmenu (koja naročito dobro funkcioniše sa bivšejugoslovenskim republikama - osim sa Hrvatskom, jer je tamo ova vrsta privrede i dalje underground, te se ne isplati izvoziti je tamo na veliko).
Izvodi se na tradicionalnim narodnim instrumentima, kao što su KORG i YAMAHA, i posebno je značajna zbog misaonih dometa svojih tekstova, koji se kreću u rasponu od nadrealizma ("Plitak potok a voda duboka"), preko metafizičkog problema bogopoznanja i nebeskih sila ("O, majko božija, anđeli s neba"), pa sve do dadaističkih momenata ("Aj ćiki ćiki, aj ćiki ćiki").
Teorijski radovi ove privredne grane objavljuju se u stručnom časopisu "Grand revija", i često sadrže u sebi polemički ton (poput suprotstavljanja ideja na relaciji Prof. dr J. Karleuša - Prof. S. Popović), a često se predstavljaju i u vidu javnih rasprava i otvorenih predavanja na stručnom TV-kanalu "Pink".
Ova privredna grana je i vrlo uticajna kada je reč o opštem mentalitetu građana, a sve to u saradnji sa značajnim kulturnim institucijama poput "PGP RTS", "Grand Produkcija" i "City Records".