Odlazni peron
Место на ком се све завршава. Нема даље. Поглед преко ивице и растанак. Све је готово. Крај. То је све. То је јебено све! А очекивали смо много више. Макар мало. Хладан туш за хладним тушем. Место са ког крећеш у битку из које се нећеш вратити. Битку са којом умире и велики део тебе. Попијено је и последње пиво из гајбе. Јебига. Некад беше. Курва судбина вам је зарила већ крваве очњаке у врат. Убила вас у појам, а затим и упуцала и последњи трачак наде као Вршич мождане ћелије неискусног Јоргачевића. Бол. Сазнање да више нисте млади и да нема више јурцања за лоптом и изигравања Салета Ђорђевића, певање песмица о Дивцу, слављења браће Грбић. Нема Пиксија, нема Деје на терену. Све је отишло у курац. Тешка сморчина. Ударац након ког се тешко стабилизујете. Јако тешко. Време пролази, а ни ви не стојите у месту.
- Морам.
- Зашто?
- Јеби га.
- Јави се некад.
- Наравно.
- А у курац, не волим растанке.
- Ни ја.
- Оде.
Komentari
Је л' хоће неко да ми каже где грешим? :(
Malo si nabacao misli. Ne razume se baš najbolje da li odlazni peron predstavlja zaista odlazak kao što je to prikazano u primeru, ili odlazni peron predstavlja možda rastanak sa mladošću, ili možda smrt, ili nešto sasvim drugo. Na trenutak mi se učinilo da govoriš o tome da ako je mladost prošla da je to odlazni peron.
Sve u svemu, moje mišljenje je da si trebao da oblikuješ misao. Imam utisak da si toliko toga hteo da kažeš, i onda samo pisao šta ti je dolazilo na pamet. Al dala sam ti + za ideju.Хвала, водићу рачуна о томе убудуће. :)