Једина ствар о којој мислим, због које не једем, не спавам, пијем, идем погрешном страном улице. Она, моја она.
Она, због које сам све и свакога отерао у курац, због које су друге само друге и треће и пете, али се ниједне не сећам, ниједна не погађа нијансу, свака мало потсећа, ниједна није она.
Депресија, празноћа, све оно што остаје кад ње нема. Са њом је ништа све, без ње је све ништа. Храна нема укус, људи немоју лица, нема боје на свету.
Знам, није тако црно. Знам, трипујем, знам биће боље. Ал' ти не знаш како је сад.