Butt
Butt·pre 14 godina

Operisana od sveta

Ćutalica. Jarko joj svetlo smeta, velike reči je straše. Svet je ružan danju, noću barem može maštati. Pevuši u autobusu i gleda nebo dok ide ulicom. Saplete se ponekad, ali joj glava ostaje u oblacima. Čeka vrat gde će šćućuriti svoju zanetu glavicu i ruke koje će je ušuškati. Lomi zaledjene barice zimi i kišobran zaboravlja da bi pokisnula do gole kože. Pomaže ranjenim životinjama i djubre baca u kantu. Piše na konkursima za mlade i mašta o emigraciji u neku zemlju gde ljudi jedu salatu za ručak i ne glasaju za radikale.

U stvarnosti, ćuti jer nema šta da kaže. Može da se pravi koliko joj duša ište da nije ugazila u pseće govno na ulici, i dalje joj Zara čizme smrde. Ne ume da uplati račun u banci, ne zna da skuva običnu kafu i snalažljiva je u saobraćaju ko vrana na bicikli. Svaki tip koji je pojebe ili makar obrati pažnju na nju je ljubav njenoga života, "drugačiji od ostalih i poseban". Dobija upalu pluća od povetarca i pada u nesvest od dve čaše djus-votke. Talentovana je za pisanje koliko članica Modelsica za nuklearnu fiziku, što će joj priznati u njenoj četrdesetoj jedna dobra duša iz žirija obrenovačkog konkursa za mlade literarne nade "Mikica Živadinović Sivi". Ipak će nastaviti da piše, kritičari je samo ne razumeju. Pripovedaće svojim djacima o lepotama Beča (gde je konobarisala kod tetke na raspustu tri meseca) i uredjenosti Zapada i frekvenciji neprelaska ljudi na crveno svetlo na austrijskim ulicama, radeći kao zamena zamene trudne profesorke srpskog u Petnaestoj beogradskoj gimnaziji. Ostaće usedelica, ali će govoriti da je to njen izbor. Umreće sama u devedesetoj godini dok bude hranila mačke pod prozorom i slušala reprizu Solarisa na drugom kanalu Radio-Beograda.

39
+28

Komentari