Ženska osoba, ne zanosne lepote, ali prihvatljivog i dopadljivog izgleda, u mladim godinama oduševljena je svojim unutrašnjim životom i inteligencijom! Svet je pravo umetničko delo, velik i svetao, i prosto ne može da se načudi svim svojim mislima i mogućnostima. U slobodno vreme razmišlja o budućnosti i o ljubavi, čemu su sklone i ostale pripadnice njene vrste. Da, život će biti čista poezija, otkrivanje boja i novih svetova, deljenje ideja sa voljenom osobom, nekim divnim muškarcem koji će umeti da vidi ceo taj vatromet u njoj. Željeni objekat je uočen.

Željeni objekat opšti sa nekom devojkom, koja je toliko dobra riba da mož’ da joj pljune pod prozor. Ipak, ta riba ima koeficijent inteligencije 78 po slobodnoj proceni, nosi crne tange na bele helanke i obožava Zvezde Granda. Pa nije valjda ni on lud!

Nakon 2 meseca-Očigledno da je lud. Ž.O. je u vezi sa profuknjačom, već 2 meseca. O čemu li pa pričaju, kada se ona u njegove stvari razume koliko nosorog u umetničko klizanje?! Tužne činjenice su da: 1) Ima nešto u šta se dotična razume 2) oni ne pričaju 3) A ima i mnogo dobro dupe. Devojka misli da siroma’ misli samo da se izduva, neće je ženiti ili tako nešto...

Godinu dana kasnije- ’oće je ženiti. Zaprosio je reprezentujući joj svoju novu pesmu svirajući gitaru. Po toj pesmi ona je „jedinstvena“ i „jedina ga razume“. Devojka se pita kako, kad dotična fuksa ne razume tablicu množenja a kamoli nešto tako složeno kao što je ON. Inteligentna misli kako bi ga ona mnogo bolje razumela dok ispija rakiju i sluša tužne narodne pesme. Njena duša nije mogla protiv suparničinog dobrog dupeta.

Mnogo godina kasnije-kada je već zaboravila na sve, devojka, sada žena, je pročitala u novinama da će ON održati izložbu slika posvećenu njegovoj ženi, njegovoj muzi. U tom trenutku njen muž oduševljeno javlja kako se dobro cenkao za čajnu kobasicu. Ona mu kaže da odjebe.
Otišli su, naravno, na izložbu, gde je oštrokondžula prikazana kao nikad dotaknuta svetica. I on je tu, ima isti izraz lica kao pre 15 godina. „Jebem ti život!“ zaključuje ona, koja je odavno prestala da misli u bajkovitim rečenicama. Ta otimačka kravetina upravo je na izložbi, i dalje ima dobro dupe, obučena je kao prostitutka i kenjka da neće stići na vreme za Karleušin koncert. Čak su im i deca nekako lepša.
I tako, bleji u slike, sa oklembešenim dupetom i njenim niskim mužem dok prosto odišu siromaštvom. Oni su samo obična boranija društva koja je nekada umirala za ideale, koja je sanjala nekako lepše. Oni su dobri, pitomi ljudi koje svaki kreten u firmi jebava, i dok gleda tog pametnog muškarca i tu veoma glupu ženu, zaključuje da su oboje debili i da je bolje da spremi ručak, nego da se bavi umetnošću.