"Писац" који штанцује "књиге" у којима неку нову животну мудрост могу наћи једино особе које никад нису изашле међу људе и нису прочитале ништа осим рока трајања са кутије кекса. Успех дугује томе што свака јавна личност, осим што мора да се залаже за мир у свету, такође мора и да нагласи да јој је Коељо омиљени писац. Једина вајда од њега је та што неко ко иначе никад књигу у руке не би узео прочита "Алхемичара" како би остатку света показао колико је еманципован, па се преко њега навуче на књиге и можда некад случајно прочита нешто паметно.