Teatralan ili jednostavno domišljat svršetak besmislene prepirke ili razgovora. Poklopac mu dođe kada nam pukne film slušajući nečije sranje i onda spustimo poklopac, odnosno, poklopimo drugog učesnika konverzacije. Poklopci se razlikuju shodno sa razlikama u ličnostima.

S jedne strane imamo klasičan poklopac, dakle poklopac ljudi čiji oštri komentari i surovo realna mišljenja onemogućuju pristup bilo kakvim kenjatorima, proseratorima što bi Džoni Štulić rekao, zatvaraju prolaz za trule moraliste, a i tome slično.

Opet, postoji i zen poklopac, poklopac tipičniji za one smirene i bezbrižne likove koji na prizvuk moguće smrtne opasnosti usled nečijeg besmislenog lupetanja i duhovnog osipa nastalog usled nečijih nerazumnih zaključaka vešto koriste neku od brojnih besmislica na koju šupak pomisli da ima konkretno značenje koje ne razume te ućuti.