У време када су све велике фирме у Србији биле друштвене тј. државне, у неком периоду у току године, свака радња је морала да има попис робе. Тада је радња затворена а да би све било по пропису морала је ту да буде присутна пописна комисија. Њу су сачињавали одређени запослени из те фирме. И све би то било лепо да у нашој земљи није толико присутна корупција... Јер је шеф радње плаћао силне ручкове за пописну комисију не би ли они прећутали неку његову муљажу. Отуда и следећа фраза:

У нашем сленгу група људи способна да конзумира анормне количине хране и пића. Не обраћају пажњу на квалитет, већ искључиво на квантитет. Зову их и сплачинари или помијари. Неретко су гојазни. Ако нису, биће.

Savremeni oblik Jehovinih svedoka.

Grupa ljudi pritegnuta naredbom i nadahnuta željom da što pre obavi svoj dosadni posao.