zvrrrrr zvrrrrrrrr zvrrrrrrrrr
čuje se zvuk prišunjavanja vratima i promena statusa na špijunka-booku.
- komšija, o komšija! znam da si tu! otvori komšija!
zvuk aritmije i gamizanje hladnog znoja za vrat probijaju muklu tišinu.
zvrrrrr zvrrrrrrrrr zvrrrrrrrr
- kada dunem i vatru sunem, srušiću ti kuću!
u ramu tubularnog vida kroz vrata kezi se vučji gladan osmeh, ljubičasto-jodne desni gladnog komšije...
- znam da ste kod kuće! poslednji znak aktivnosti bilo je podizanje roletni pre cirka pola sata, hajde nemoj da provaljujem!!!
zvuk otključavanja.
- šta je sad? nemam više čime ni da jedem ni ušta da kuvam!
- pa, mislim da ne govoriš celu istinu!
dvoboj očima, 'lomljenje' nevidljivih ruku u vazduhu kao napetost oblaka elektriciteta...
- mislim da IPAK imaš nešto što bih mogao da pozajmim od tebe i nikada ne vratim.
- šta, prvorođenče?!?
- sve u svoje vreme, ali sada mi je preko potrebno nešto bez čega nikako ne mogu da doručkujem... postament za polutvrdo kuvana jaja, da i pripadajuću kašičicu za lupkanje i otvaranje...
odlazak u pustu kuhinju...
- evo, i to je to nadam se?
- mi komšije moramo da se pomažemo, svratiću popodne da premotam video kasetu.
- ali niko više ne koristi kasete, nemam ni video, bacio sam ga...
- nema veze, doćiću treninga radi, ti možeš da premotavaš ručno dok ti ja popisujem stvari po kući, prijateljstvo se održava redovnim treningom! vidimo se, komšija.