Kod nas i rusa (a mogu da kažem i Slovena) postoji verovanje da ako nema snega na zimski praznik, onda to i nije neki praznik.
Ko fudbal bez piva, žena bez sisa, ko slava bez mesa... ( možemo tako do ujutro...)
Jer kad je sneg, a još i praznik, onda je grad kao iz bajke.
Mnogi slave i vesele se, čitav grad šalje odsjaje svojih domova.
Svetlost vodi ljubav s snegom, njihov prvenac ubija tamu ko sv. Georgije Aždahu.
Pa se ja ne bojim senke, nego senka mene. Prebledela kučka načisto. (Pa vi mislite Senka ili senka).
Čitav grad u sjaju i slavlju, a ja na prozoru se divim kad san postane java,
Večiti optimista Vaš.