Зове своју школску другарицу телефоном:

Туууу.. туууу... туууу...

Јелена: "Хало?"

Хана: "Хаалллоо?!"

Јелена: "Да, изволите?"

Хана: "Мацо, ти си?"

Јелена: "Кога требате?"

Хана: "Хало?"

Јелена: "Хало, ко је то?"

Хана: "Ма, ја сам бре, Ана!"

Јелена: "Која Ана?"

Хана: "Марија ми треба. Јецо, ти си?"

Јелена: "Марија није кући. Ана, је л' умеш ти да се представиш јбте, пола сата ми треба да сконтам с ким причам!"

Хана: "Ма, дај, Јецо, треба ми услуга!"

Јелена: "Каква услуга?!"

Хана: "'Ајде ми изгуглај "струју!"

Јелена: "Молим?"

Хелена: "А, треба ми, 'ајде плииииз!"

Јелена: "Добро, сад да те питам док гуглам. Што не дође до нас прошле недеље, Марија те баш очекивала на слави?!"

Хелена: "Јаооо, Јецо, ма нисам могла, имала сам много да учим. Из куће не излазим... Баш тешка ова прва недеља на факсу."

Јелена: "Ахам... И врло си далеко од нас, два буса. Него, Ана, зајебаваш ме, знаш ли ти шта ми све избацило сад на гуглу... Реци шта ти конкретно треба."

Хана: "Сањала сам неку струју синоћ, пробај и са сањалицом неком. Или тумачење снова потражи, не знам ја како то иде."

Јелена: "Молим?!?!?!?!?"

Хана: "Јесте, јесте. И потражи још кокошку са једном ногом! 'Ајде, плиииз!"

Јелена: "Е, ИДИ У КУ...КУРУЗ! Ја мислила треба ти нешто за факс!"

Ту, туу, ту, тууу...