Pričati iza leđa
Све ређа појава код доколних људи који не знају шта ће од досаде да раде. Како неки кажу душевна храна код појединих људи.
Милка: Е комшинице моја не знаш ти моје муке.
Снежа: Што Милка, да ниси не дај боже навукла неку болештину?
Милка: Ма здрава сам хвала богу, него овај мој опет почео да пије.
Жика: О комшинице Снежо, како сте? Може кафица?
Снежа: Може комшија.
Милка: Иди скувај тамо две слађе кафе. Синоћ дошао човек у пола 3 пијан као летва, а отишао као са његовим батом да купи машину за балирање сена. Сама сам морала да намирим стоку.
Снежа: Цццц..
Жика: Ево кафице и шећер па саме сладите. Јел ви то о мени причате онако иза леђа, чујем ја нисам глув.
Милка: Ма шта ти је Жико причам комшиници како си пажљив, увек си ту да ми помогнеш кад треба.
Жика: Е да сам је свећом тражио бољу жену не бих нашао.
Снежа: Јесте Жико, јесте...