Два финска саветника су више од десет година заједно водили посао, а онда је тржиште почело да пропада. Све што су имали уложили су у посао, али то није било довољно и убрзо су изгубили посао и сав свој новац. Кад је дошло време да се све поново доведе у ред, обојица су оклевала због изгубљеног новца и док се све то догађало, угасило се њихово пријатељство.
Окривљавали су један другог због финансиског краха. И премда нису више од годину дана међусобно разговарали, ипак су се састали на ручку. Обојица су признала да су доживели велики губитак. И то се није односило на новац већ на њихово пријатељство. Један од њих је рекао:
Новац је попут рукавице. Пријатељство је попут твоје руке. Једно је корисно, а друго је неопходно