Radio
Sjajan, a pomalo zaboravljen medij, i to ne svojom već našom krivicom. Izgubili smo naviku da slušamo radio, ne zato što on nema šta da nam ponudi, već zato što smo se suviše vezali za televiziju, internet i muziku sa mp3 fajlova. Patimo od kolektivnog ADHD-a, tj. sindroma nedostatka pažnje i hiperaktivnosti, pa nam je teško opustiti se i sa pažnjom slušati muziku ili neku emisiju sa radija, više volimo besomučno mijenjati kanale ili kliktati sa jednog linka na drugi.
A evo šta nam radio nudi (ovo naravno pod uslovom da slušamo neku kvalitetnu radio stanicu, a ne lokalne džiberske stanice kod kojih se program sastoji od najgorih narodnjaka i "želja, čestitki i pozdrava"):
1. veće uživanje i prepuštanje muzici jer ne moramo praviti plejlistu
2. elemenat iznenađenja i iščekivanja, koji se samo donekle može simulirati funkcijom "shuffle"
3. mnogo veću raznovrsnost muzike nego što imamo na kompjuteru
4. djeluje pozitivno na naš muzički ukus, jer otkrivamo nove pravce i slušamo različitu muziku, a ne samo ono na šta smo se navikli
5. stalne informacije o najnovijim aktuelnostima, vijesti iz muzike, sporta, politike itd.
6. duhovite radio emisije, dovođenje zanimljivih gostiju, a s obzirom da se radi o mediju koji nije mnogo finansijski jak, i program je mnogo manje komercijalan nego na TV-u i čućemo podosta toga što i nije baš čisti mejnstrim.
Taj isti radio bi mogao sada da doživi renesansu, što se iskreno nadam, jer svi noviji mobilni telefoni imaju FM radio, a takođe na internetu su dostupni podcasti za skidanje (snimci radio emisija) svih boljih radio kuća na svijetu i tu se mogu pronaći najrazličitije emisije, a ne samo muzika.
Radio is the theater of the mind; television is the theater of the mindless.
Steve Allen (Radio je pozorište uma, televizija je pozorište bezumnih - Stiv Alen - poznati američki komičar, muzičar i pisac)
