Mi se ljutimo na roditelje, kada nam uđu u sobu bez kucanja – Neki nemaju roditelje. Bunimo se kada nemamo najnoviju garderobu – Neki nemaju sta da obuku. Nerviramo se jer ne znamo gde da izađemo, i sta da obučemo, to nam je najveći problem – Neki nemaju gde da žive. Hoćemo nove patike, farke, tašne i ostale gluposti – Neki idu bosi. Jede nam se nesto slatko – Neki mole za koru hleba. Ne znamo sta da radimo od dosade – Neki od ranog jutra rade da bi imali sta da jedu. Smejemo se prosjacima – Nisu oni krvi sto su takvi, svakom je to moglo da se desi. Mislite da je njima lepo sto moraju da prose da bi preživeli? Ne. I onda mi imamo najveće probleme, mi koji sve imamo, koji sve dobijamo bukvalno na tacni. Razmislimo malo.