Када после силних месеци проведених ринтајући за неку бедну цркавицу добијете паре од својих са села и решите да се одморите од газде и свих сподоба које су вам висиле над главом, прво ћете помислити на море а одмах после тога и на Грчку. После месец дана ћете некако и уплатити летовање и размишљајући о самом мору на коме ћете се о`ладити и заборавити све оне речи које вас чине нервозним, нећете ни помислити колико има таквих као што сте ви. Напокон стижете, распаковали сте се и крећете на дуго очекивани полазак на плажу. Пошто сте пожелели да одете на неку удаљену и завучену плажу на којој нема живе душе, ударите једну дугу шетњу јер за превоз наравно немате пара. Осећате како вам ноге клецају док се пробијате кроз жбуње а у себи мислите да сте сигурно једина будала којој је овако нешто пало на памет, а у том тренутку вам и хотелски кревет изгледа лепши од плаже. Камен вам упада у папучу и ви стајете петом на њега, али вам звуци таласа разбијају и саму помисао да станете јер сте на неколико десетина метара од плаже чији ћете бити једини гост. Одједном зачујете неки ђаво и застанете. Добро ослушнете. Чујете како се неко дере.