I da dodam - hvala svima na podršci. :D

Ma u redu je, evo vratio sam se. Nisam očekivao ban, iskreno, mada nije ni bitno. Izrazio sam svoje mišljenje, i to je to. :)

I samo da dodam - nije tačno da su ljudi u Čaplinovo vreme bili išta drugačiji po pitanju negativnih ličnih osobina.

Nije tačno da su se misli čitale iz oka, da su svi bili crno-beli i jednostavno se sporazumevali. Čak je i tada bilo ekstremno loše po tom pitanju.

Odraz kakvih početaka? Kojih početaka? Možda kinematografskih.

Pa nije od crno-belih filmova svet počeo, niti se civilizacija na njima zasniva, a iskreno čisto sumnjam da je u umu prosečnog čoveka ovog sveta Čaplin prva asocijacija kada se govori o bilo kakvih počecima. Dakle - ne preteruj.

A evo i čitavog tog pasusa:

"Odraz vremena početaka. Nemi i crno - beli film. Kada se govorilo onda kada se imalo nešto za reći. Kada su misli bile čitljive iz oka, iz pokreta, mimike ili gega i kada su iste zaista bile crne ili bele, lako razabrate, lako proniknute. Ljudi su se dijelili na dobre i loše, umesto današnjih sivih."

Ovo isto si, Turgenjev, mogao da pročitaš i u nekoj bajci braće Grim, ili recimo u nekoj kolumni onih nadobudnih psihologa, koji umiruju nervno rastrojene ljude starom dobrom klasifikacijom sveta na dobar i loš, na svetlo i tamu, na pravdu i nepravdu, koje se nikad ne prepliću.

A onda čuješ na vestima kako neki, po opštoj kategorizaciji dobar i pošten čovek zbog neplaćenih računa i nedostatka novca za lekove izleti na ulicu sa pištoljem i krene da puca po nasumičnim prolaznicima.

Ali bitno je da je Čarli Čaplin parametar dobrote i ispravnosti, i da je sve crno belo, jer tako kaže ova interpretacija.

"Odraz vremena početaka."

Ovo je za tebe definicija? :))))

Objasniću, nikakav problem nije. :)

Jeste literarno veoma dobro (nisam rekao odlično), ali gledano sa estetske strane. Nisam to do kraja napisao u prvim rečenicama, i to je moja greška. Ti si to lepo upakovao, vidi se da imaš izvežban osećaj za opise, za detaljistiku, za formu, i to si ovde savršeno upotrebio. Kladim se da bi ovaj tekst u nekom književnom časopisu koji poštuje normu dugih, zamarajućih opisa, detaljnih opisa, veliku upotrebu stilskih figura i talenat za pakovanje istih - ovaj tekst sjajno dočekao i objavio. Meni je recimo i forma bitna, i ti si to lepo uklopio - zato sam donekle uživao dok sam čitao.

Nisi ti pisao nimalo jednostavnim stilom, o čemu svedoči ova hrpa detalja i stilskih preterivanja, ali kao što rekoh - umeš to lepo da posložiš, pa je čoveku koji voli dobru formu prijatno dok čita. A što se tiče romantike, tvoja romantika je prilično prožeta patetikom - i tu dolazimo do problema, a to je suština, smisao samog teksta, kao i atmosfera koju stvara.

Jednostavno, opisao si Čaplina kao nekakav parametar svega dobrog što postoji na svetu(a to često rade oni koji imaju nekog ličnog heroja) - ultimativne slobode (mada je ona nemoguća kao takva), "pravih" vrednosti i slično, a sve to kroz prizmu skitnice, slobodnjaka, koji luta i smeši se ljudima naivno i prostodušno, kom novac nije bitan, koji živi u crno-belom svetu u kom su dobro i zlo gole suprotnosti, a ne vrednosti koje se neprekidno prepliću.

Sama ta činjenica te upućuje na svu klišeiziranost ovog teksta - na tvoj pokušaj da još jednom, kao i hiljade ljudi pre tebe, kroz prizmu neke pojave, kulturološkog fenomena, ili samo čoveka - podeliš svet na fenomen dobra i zla, svetla i tame, "pravih" i "krivih" vrednosti, a to sve poduprto suštinom koja poručuje: "okrenite se sebi i sitnicama u životu, novac nije bitan, bitna je sreća, bitno je uputiti svakog dana osmeh voljenoj osobi" - ukratko, ovo smo već hiljadu puta čuli, i ovo jeste užasno patetično i krajnje prežvakano. Druga je stvar što se ljudi zalepe samo za formu, a zanemare suštinu. A suština je ipak daleko bitnija.

Dakle, ti ovde nisi definisao apsolutno ništa.

Jeste svaka definicija subjektivan pogled na stvar, ali se donekle mora slagati i sa opštim utiskom (zato je i definicija, jelte - nemoguće je definisati krastavac kao kućni aparat, nego prvo navedeš njegovu prirodu pa dalje ravijaš priču i sleng), a ovde se radi o čoveku kog je nemoguće definisati. Jednostavno je nemoguće.

Ti si pak, nametnuo ovaj svoj literarni sastav ljudima, uz potajnu želju da pročitaju i da tvoj književni pokušaj bude ocenjen. I to je sve, to je čitava suština ovog teksta. Sastav koji vapi za ocenom. Isto tako si ga mogao poslati na neku drugu, pogodniju adresu, ali si odlučio da ga okačiš ovde, uz previdjanje čitave poente ovog sajta, ne definišući apsolutno ništa, samo poturajući jednu patetičnu, prežvakanu subjektivnu interpretaciju jednog čoveka, uz hrpu sjajnih opisa.

Gledano sa literarnog aspekta, ovo je jako dobro napisano, i uživao sam dok sam čitao. Ali ovo je samo subjektivan pogled na jednog od najvećih komičara svih vremena, nikako definicija. I nije u tome problem, jer je svaka definicija ovde napisana zapravo subjektivni pogled svoje vrste, ali je problem što se ovde radi o poetskom izlivu, ne o definiciji bilo čega. Čaplina i njegovo delo je nemoguće tek tako definisati (kao što je nemoguće definisati ma koji lik i delo koji su urezani u tok vremena na jednostavan način), a ako malo bolje pročitate ovaj opis i promišljanje, shvatićete zašto je pogubno tretirati ga kao odabranu definiciju.

Uostalom, ako je dozvoljeno da se ovakvi poetski izlivi koji su prilagodljiviji nekom književnom časopisu, nego ovom sajtu tretiraju kao ravnopravni, onda ćemo svi mi jednostavno krenuti da opisujemo svoje subjektivne doživljaje o ličnostima koje su obeležile vremena iza nas.

A što se tiče samog teksta, kao što rekoh - dobar je, čak jako dobar sa estetske strane, ali me nervira pojačana prisutnost patetike i klišeiziranja na odredjenim mestima. Recimo:

"Pravoj ljubavi nije važno da li je uzvraćena. Zato je i prava. Bistra i nehajna. On zavoli brzo i lako, a opet jako i zauvek. Zauzvrat, ne očekuje ništa... Jer zna, ljudima je ljubav mala, a on sem nje, nema šta mnogo da ponudi. Novac dođe i ode. Potreban je samo da čovek preživi. Da, samo. Jer ono što čini čoveka nisu bezvredni papiri koji danas ni krivi ni dužni znače sve ono što u čoveku postoji ili ne postoji samo po sebi."

Ovo sam, u drugim formama, pročitao jedno stopedeset puta, a i čitav tekst je tako toniran. A pogotovu me nervira ova rečenica, koja je jedna od najizlizanijih formulacija IKADA:

"Jer ono što čini čoveka nisu bezvredni papiri koji danas ni krivi ni dužni znače sve ono što u čoveku postoji ili ne postoji samo po sebi."

Ne znam šta da mislim o ovom tekstu. Forma je savršena, suština je subjektivna i ne definiše apsolutno ništa. Po mom mišljenju - kad je već ovoliki broj ljudi lajkovao treba da ostane na sajtu, ali se ubuduće poetski izlivi i sastavi kreativnog pisanja ovog tipa ne bi smeli tolerisati.