Znam je. Znam je sigurno. Posmatram je krajičkom oka već više od pola sata, mislim da me nije provalila. Ček' da se prisetim kako je mogla da izgleda kao dete...možda smo se igrali u parkiću preko puta obdaništa...onda bi trebalo da je tu negde moje godište, ali izgleda mlađe, pa dobro očuvana je...nije iz parkića, ne mogu da povežem...možda smo bili zajedno do trećeg dok se nismo odselili sa Miljakovca, ali sigurno nije bila u mom razredu, toliko lud nisam, možda druga smena...ne, onda je sigurno nisam viđao, preklapali smo se samo posle šestog i pre prvog časa, a to smo žurili da kupujemo viršle..
Da nije neki sportski dan u Pionirskom gradu? Možda je iz neke druge škole...ma jes' video sam je na sportskom danu u trećem razredu i kao fazon do danas je se sećam...nije to...
Čekaj, a srednja? Nije išla u „Valter“ sigurno, možda u Trgovačku, pa smo se sretali u „KP“-u posle časova...ne, nije ni to...sada već buljim...čekaj...žurke, bašta SKC-a, koncerti...Akademija? Šta znam, sada mi je tako slatka da ne bih rekao da je ikada kroz onu pukotinu u zidu Akademije videla u zoru krajičak neba iznad Kneza...
Jebote, da mi nije neki rod preko ovih ćaletovih iz Ježevice, možda sam je viđao na nekoj svadbi...ali bila bi na slikama...ne, ovo već nije normalno, znam bre da je znam, samo imena da se setim, ma kako da ne, pa to je najteže... miris!
Da, miris! Mirise ne zaboravljam, naročito mirise kose...puna koncentracija...nemam ništa...samo osećaj da mi je sa njom lepo, sigurno, da me zna, da pred njom nemam tajni, da me razume...koji sam izlapitis...a šta, ovo mi je tek četvrto pivo...četvrto pivo i četvrta banka...Umri Veseline Cvetkoviću...A šta koji kurac, pa nisam klinac...pitaću je, jaka stvar, nešto ćemo zajedno da iskopamo...u breee, ala mi lupa čuka...Ajde...

Bila to gola istina ili čista otrcana izmišljotina, uglavnom je najjebozovniji način da predmetu svojih želja kažeš kako i šta bi joj sve radio, a da to ipak možeš da pripišeš nevoljnoj reakciji svojih moždanih vijuga, ukoliko dotična ne pristane na igrariju.

Bez brige, uglavnom pristane. Sanjala je i ona tebe.

Postupak otklanjanja potencijalno štetnih mikroorganizama i druge nečistoće sa cucle, koji roditelji primenjuju uvek kada njihovom mezimcu ista padne na pod.

Sterilizacija se sprovodi na više načina, u zavisnosti od specifičnosti slučaja, tako da se u slučaju prvorođenog deteta sprovodi kuvanjem, a u slučaju drugorođenog deteta duvanjem.

Iskusni roditelji sa troje dece dodaju da se u slučaju trećeg sterilizacija vrši "o nogavicu pa u usta".

Prozor na nekom od starijih automobila čija se ručka razjebala tako da mora dlanovima da se gura gore-dole.

Rečenica koja dobro opisuje jednu od najiritantnijih pojava danas, miješanje nestručnih ljudi u tuđe poslove. A upućena Mocartu od strane jednog cara ima posebnu težinu, treba odgovoriti i ostati živ.

Smisao je u struci. Danas su svi stručnjaci, zidari se razumiju u sport, moleri u instalacije a kuvari u automobile. Struka ili "struka"? Raditi ono što najbolje znaš je pravi način da pomogneš i svima i sebi. Ako si student glasaj kao student, ako si pekar, glasaj da pekarima bude dobro.

Smisao je i u stručnosti. Profesor sam i na odmoru sam. Hajde da se malo bavim, iz hobija, zidanjem. Koliko to može biti teško? Treba mi visak, pijesak, cimenat i cigle. Mistrija i fangla. Malo ređam, malo mažem i za par dana završim zid. I svi mi se dive kako sam ga dobro napravio. Ali, ja sam stručan, a par dana je par dana. Zašto se nijesam svojom strukom bavio? Za tih par dana bih sigurno nešto zaradio da sam se bavio svojom strukom. Platio bih zidara koji bi zid i brže i bolje pa bi jela i moja i njegova djeca, a možda bi mi nešto i ostalo. A onda odem na pravi odmor, efektivno, apsolutno beskorisno provedeno vrijeme.

Ни са каквим.
Све што мислиш да си научио до свог првог одласка у исту, видећеш да не пије воду ( пије пиво, вино, ракију...) а све што треба да знаш, научићеш временом.
Само редовно похађај наставу, немој бежати из кафане, као што си бежао из школе, обавезе према особљу измируј редовно и када дође време, само ће ти се касти.
Додуше, тада ти неће ништа вредети, јер ћеш увелико пелинџером заливати цирозу на јетри, али ћеш сигурно задовољно склопити очи богатији за једно велико животно искуство.
Најбоље је у кафану ићи празне главе, спремне да упија знање и пуна новчаника да плати то што ћеш да научиш.
Јер, како наш народ каже ни код бабе, нема џабе.