Небо се отвара и несебично дарује! Зрак душевног просветљења пада нам на убога лица! Осећате ли како се горчина градског живота претапа у еликсир парасимпатикуса у котлу Ваше натмурене свакодневице? Осећате топлину? То се отчепљује тобоган ког су наслаге културне и материјалне корозије и чамотиња рутине одавно блокирале. А тај тобоган је пут ка нирвани, пут ка хедонистичкој оази, склониште од опште лелемудије и душманлука с којом имамо част да се дружимо на дневној бази.
Да поновим, небо се отвара и несебично дарује.

Дарује нам електронско-механичког месију, решење за одрпане нерве и жуљевите шаке: пречистача, не само ваздуха, већ и похабаног разума и ослабљеног духа. Он јонизује! Не само сићушне честице, него и саму нашу појаву. Кришом нам краде електрон из последње љуске личности и претвара нас у крајње позитивног непоколебљивог стоика сазданог од теста оптимизма. Ноћно светло кажете? Пре бих рекао свеприсутни светионик, дуго ксенонско светло на аутопуту ка избављењу, или чак скромни скелеџија преко Хадове реке.

Зар све ово у једном пакету?

Колико год невероватно звучало, истина је. Овакав склоп постоји и поносито се смешка са телевизијског екрана. Функционалност какве нема у три система Млечног пута. Чедо инжењера и индијанских врачева, проткано простошћу алпске чобанице, може бити Ваше за симболичну количину дуката, у четири једнаке месечне рате.

Та, зашто бисте се премишљали и ускратили себи портал ка димензији у којој сте Ви једини ковач и једини архе, једини узрок свега и једини циљ свега? Набавите јонизатор озонизатор ноћно светло и уздигните се на ниво старих Маја и свевидећег ока.

Екстремна социјала од јаше. Одевни предмет који краси припаднике сталежа тешка сиротиња, толико кинески да само што није пуњен пиринчом. Све да је сам Аполон обуче, покрила би велом малограђанштине, длака из носа и исхране засноване на сухомеснатим производима, па нека га је и по сто пута Зевсов курац направио. Кабаста, нескладна, неких "добродошли у Дрезден шездесетих " боја, а да постоји као ајтем у некој ролплејинг игри, њен бонус би био "минус 50 посто на репутацију код свих живих бића на планети".

Упарена са уморном шљакерском фацом, неодољиво асоцира на претакање горива из комшијског кеца, буђави зденка сир сервиран у обданишту и флеке од моторног уља које додају црну боју у сивило улица београдских предграђа. Клинци које су штекаре од родитеља огртале у ово ругло, данас су двадесетпетогодишње девице, пате од комплекса инфериорности, заглавили су Лазару или су већ оверили од пајда, јер ране од бувљаче зарасту, али остану зајебани ожиљци.