И док ће се многи од вас запитати "О чему, који курац, баљезга овај?!", подсетићу вас на - па, можда и врло скори - моменат у којем сте након, у стилу пацијента безнадежно oтпуштеног из центра Чигота, прождране две целе пице код Буцка (са, разуме се, све говеђо-пилећом салатом преко; преф.прев) и по дифолту размењених "Прод'о ме Шефилд за осамсто динџи, маму му јебем!" и "Уш, какву пичку сам вид'о јуче..." апдејтова из реалног живота, своме ортаку од прекопута, онако нехајно бришући остатке мајонеза и кечапа са образа, предложили да отресете две-три партијице ПЕС-а у најближој бувари, чисто разоноде ради.Ако јебеш овол'ко дуго к'о што времена треба да се прочита ова прва реченица, твоја жена је најсрећнија жена на свијету.
Шалу на страну, мислим да си се овдје мало заиграо (лако се у свој тој дужини губи појам шта си уопште хтио да кажеш), иначе остатак текста врхунски написан, што ја по обичају кажем, професорски. +++

Шта се тресе на зеленој Вуки?
Да л' то Јебач модератор бива?
Нити бива нити ће бивати,
нег то Смарко ноћну буву пушта,
удоваља себи с пуно гушта,
гледа младе, ауторе старе
како шегу, иронију паре.
Директоре, старче довијато,
не шће пити неки макијато,
нег се право Турске кафе лати,
због ње цијела Вукајлија пати,
шацује се њено четовање,
ријечи њене значе радовање.
Кад то чуло момче с Трошарине,
скочи момче како ошурено.
Цичи, псује, љутит проговори:
"Директоре, проклетињо, бено,
ман' се Каве, зар си матор шен'о,
Биће она само моја када,
наставиш ли, оде глава сада!"
Одговара, стари-Директоре:
"Јадан био, млађани делијо!
Није само младоме јебати,
треба некад старом мало дати."
Објасни му Диша шта и како,
мудрост стара овлада младошћу,
обојица пристадоше лако
Кафу неће сркат' вечераске,
у кафани пиће ладно вино,
попуцаће свих буради даске,
њима тако, много биће фино.
Кад то чула, наша Кафа млада,
на спавање опреми се јада,
од бола се сирома превртала,
врелом сузом јастук натапала.
Кад помисли да јој лијека нема,
тад се зачу кераћа поема.
Моли Псето, прелијепу Кафицу,
да поклони свима по шољицу,
по шољицу крепкога ужитка,
"Аој, Кафо, буди свима питка."
Не шће чути, наша Кафа мила,
неће дати, да је гони сила.
Тешко она пребол' Директора,
дражи јој је хљеб са седам кора,
него живот у пустој самоћи.
С другим мушком живјет неће моћи!
Чула Видра па се понадала,
у прајвату слике је подала,
она много Кафу турску пије,
шта се даље збило, познато нам није...Поздравља вас чика Митке све. Свака сличност ликова са стварним ауторима у пјесми је случајна или је плод маште припитог аутора. Не замјерите. ;)
