Prava lepota
Она поред које можеш хиљаду пута да прођеш, површно је погледаш, а да је заправо ни не приметиш.
Она лепота, коју кад приметиш, наставиш још десет корака, укопаш се у месту тридесетак секунди у једном од оних "жју!" момената дубоког усхићења, и потрчиш за њом. Фигуративно.
И после тога све поредиш са њом, и ништа ти више није довољно добро.
Она после које ћеш се чудити како је раније ниси приметио, и како је други не виде.
Филм који ти је пре годину дана био досадан и глуп, а сада јуриш остале филмове истог режисера по руским торентима, пекара поред које готово свакодневно пролазиш а никад ниси крочио у њу, а погачице им дечарапирају, књига коју си као клинац вратио на полицу после четрдесетак прочитаних страница јер ти је била сувише конфузна, а сад си избедачен јер је писац умро пре десет година, песма која ти се вртела у глави, али никад се ниси удубљивао у текст, пријатељство из основне, текст или дефиниција која ти је прекјуче била много геј, а сада се поистовећујеш с њом, девојка коју годинама виђаш у крају, а онда видиш њен осмех који ти толико обузме мисли да не можеш да ходаш и жваћеш жваку у исто време...
Serijski ubica
Izopačeni lik koji s' vremena na vreme nekoga ubije. Nekada intervali između dva ubistva mogu biti i po nekoliko godina. Međutim on je i dalje serijski ubica. Sve je to grozno i izopačeno. Ali, pitam se zašto kad ja s' vremena na vreme položim neki ispit niko ne kaže, vidi ti njega pa on to serijski polaže..
GSP Drekavac
Осим по звуку и мирису, ово је аутобус познат по томе што се, када је хладно, аутоматски прилагођава спољним временским приликама. Кад напољу пада киша, пада киша и унутра. Ако је напољу минус десет, и у аутобусу је минус десет. Једина разлика је у томе што унутра дува ветар чак и кад не дува напољу.
Špilhozne
Панталоне које је Бора Ђорђевић прерастао, па не може више да их носи. Овај трагични моменат опевао је у песми "Деца".
"...Чвргове ми лупали у шали,
то је зато што сам био мали...
Сад сам заш'о у године позне,
па не могу да носим шпилхозне..."
и тако даље, причао нам је Бора како је рад да буде млад.
Tera kosu na urbano
Он је дете града.
Он има осећај за уметност, нарочито авангардну и урбану. Он носи арафатку, и то не само зато што је модерна, него зато што нешто значи. Он носи СМБ кепи, јер се слаже уз арафатку и такође нешто значи. Он носи и браду, јер и то нешто значи. Он свира. Он не мора да свира, али воли фјужн.
Пада у космополитски севдах уз Депеш Мод. Србија му је мала, али му је Београд велеград.
Он је неконформиста у границама укуса. Он је тако изнад свега. Он разбарушује косу тако да му шишке строго и усклађено, али необавезно, падају до обрва.
Он тера косу на урбано.
ETFovski vicevi
Verovali ili ne i tako nesto postoji, ETFovske sale. Nazalost da biste razumeli njihovu poentu morate da budete malo strebersko nastrani.
Prica ETFovac vic:
Stoji diferencijal na mostu i prepada svaku funkciju koja bi da predje preko:"- Buuuuu, ja sam strasni diferencijal, daj mi sve dragocenosti da te ne bih izveo!"
Funkcije bi jedna za drugom u strahu, davale svoje promenljive i bezale glavom bez obzira.
(obicno tada se oko njega okuplja gomila kolega da cuje o cemu se radi)
Tako je posle nekog vremena naisla jedna mala funkcijica i sasvim veselo krenula da prelazi most.
(neko iz pozadine se dere: "-E ne mozes tako, to je pleonazam", drugi mu dovikuju: "Cuti Vaso, ne seri, nek covek prica", na sta ovaj odlazi i gundja sebi u bradu kako niko ne zna gramatiku i kako ce...)
ETFovac dalje nastavlja pricu:
Diferencijal je iskocio pred nju i uzviknuo: Buuuuu, ja sam strasni diferencijal, daj mi sve dragocenosti da te ne bih izveo!
Funkcijica se samo nasmejala i rekla: Ha ha, ne mozes mi nista ja sam e na x :P
(gomila oko njega se sad smeje)
Ceka da se gomila stisa i onda ih obara s nogu:
- A tek ce diferencijal da ne ispadne manji smeker: "A ko je rekao da ja izvodim po x?"
(svi sad placu od smeha i obicno u tom trenutku ETFovke izvade svoje roze digitrone da im potpise)
Fora je kad on tada izvadi roze digitron, pa ispadne da je ETFovka u pitanju.
Rođena devojka
To je ona devojka sa kojem se zabavljate jedno sedam do osam godina, upoznate joj užu i širu rodbinu, zatim ceo komšiluk, znate sve podatke tipa: kada joj je baba izgubila nevinost i šta joj je deda u horoskopu.
- Još uvek si sa onom istom devojkom?
- Pa da, to mi je rođena devojka!
Pokerica
Nači kad smo imali neki pauzicu kategorije letnja, iscimamo se ja i kumara Pantela do Monte Karla da se oprobamo na kocki, vrste igre pokerica.
Sigurno da smo se vrh obukli za takvu jednu igru, nači kumara neka sporcka elegancija, ja klasikica, nači odelo brenda Pal Zileri, sat i cipele - tu. Igralo se na jahti prijatelja kategorije šeik, nači Kumara, Stankela, šeik, neki Ruski ologarh i žutać klase japi. Pikamo mi pokericu, sve full, ono malo gubiš, još manje dobijaš al šo se kaže još smo u igri. Posle par čuki vremena ispali Pantela i japi, nači meni bedak kumara puko pa da se opusti zapalio cigar kategorije Kohiba, naš kakva skube dono. Ja neveruem koe karte dolaze šeiku, sve kupi jebem li mu ergelu arabskih konja. Tu ti ja drmnem par skivija vrste dupli i postignem ti tu neku, šo bi mi fudbaleri rekli radnu temperaturu nači triješ šes sa osam, nači oću dosvetim kumaru! U sledećoj ruci ja dobio dva džeka a ova dvojca ništa, čitam ih ko Žonpi priručnik "Fudbal za početnike". Tu oni pokušaju da me oteraju, nači obojica idu moj "ol in" a Pantela se zagrcno tompusom od nevere. Ja naravno, nisam siso stativu, de Stankela da pusti dva džeka. Gurnem i ja sve čipove pa šta mi ovaj gore da. Izađe flop a ono karte iz kategorije nebitne, ja složio poker fejs, ništa da me čitaju. Njih dvojica se kolju rejzuju svo vreme, vrste brda keša. Kad su se poplaćali i izašle poslednje dve karte došlo vreme na pokaz karata. Ja bacim svoj par, nabacim smešak vrste šmekerica, Rus imo par desetki, a šeik ni pet ni šest nego triling osmicama. Kumara i ja nevera nači koi bedak iz kategorije pukli smo. Tu ti mi sjašemo sjahte, pognute glave zapičimo ka Hiltonu metodom brzi hod i krene neko da se dere "Ciaooo, Stankele, ke kozaaa? Tjago Mota ladno! Tu nas on pozove na gajbu vrste dupleks na ćepsaru! Malo se opustili, krene Tjago mota a mi nevera purnja skankaru baja! Tu se prekinuli, sigurno da nas ceo kraj slušo kako se smejemo, vrste koma. Zaboravili na pokericu i pare i sve nači ispričo Stankela Internacionale da znate, ništa da se kockate, samo laganica treninzi, splav, kisela, bičarke i to.
Plee...(Hleb)
Neka ne pametna osoba koja u pekari umesto pleh kaze hleb...A pri tom nemaze da kaze h
Ulazimo mi u pekaru i neka plavusa stoji ispred nas.I mi uzviknemo nema vise mini pica.Kad odjednom cuje se ona i kaze plee(Cuje se kao Hleb)...
Mi se smejemo.
Ona posto je shvatila sta je rekla posle 10 min.
Tek sto izlazi iz pekare opet se ona cuje i opet kaze plee..(Hleb)...
Pijan k'o krokodil
Stanje alkoholisanosti u kome te gađaju novčićima da vide da'l si živ.
Dosta tečnosti
Univerzalni lek za sve bolesti.
-Doktore, boli me skočni zglob.
-Evo ti ova krema i obavezno unosi dosta tečnosti...
Halo govornica
Šest meseci korišćena kao govornica, godinu dana korišćena kao sat, a danas stoji kao dokaz kolika smo stoka.
South Park pelcer
Hiljadu puta sam čuo pitanje - kako je moguće da oni iz South Parka mogu onako da prozivaju sve redom i da im niko dosad nije došao glave? Odgovor nije mnogo komplikovan. Privid demokratije važniji je od same demokratije.
Svaki prosečan Amer treba ventil. Kao što su npr.Simpsonovi. Čovek dođe kući, pogleda seriju koja ismeva i njega i celu naciju, nasmeje se, počeše između nogu i bude mu lakše. Vremena su postajala teža, pa je bio potreban i jači ventil. Pojavio se South Park. Prozivanja, bogohuljenja, krvi do kolena...sve zarad hleba i igara. I kad čovek vidi da možeš najsurovije da se sprdaš sa predsednikom i svim važnijim ličnostima u državi, a da te niko ne dira, šta može da pomisli, nego da demokratija deluje. Sistem funkcioniše. A ta prozvana vlast ne samo da ne ugrožava serijal, nego ga i podstiče. Što surovija sprdnja, to narod mirniji.
I kod nas se taj pelcer primio. Nažalost, ne u animiranom obliku, već u jednoj emisiji u kojoj se redovno prozivaju najmoćnije grupacije u državi, prikazuju dokumenti sa imenima najopasnijih ljudi, emisija čiji autor zna sve i koji će "svima njima da pomrsi konce!"
Prosečan Srbin će doći ozlojeđen jer je dobio otkaz, upaliće tv i gledati kako neki bezmudi autor raskrinkava upravo onog ko je kriv za njegovu sudbinu. "E, tako treba! Konačno da neko i u ovoj državi ima muda da Njega stavi na tapet! Ženo, donesi pivo, jebem li mu majku majčinu!"
Jadnik će odgledati emisiju, naslušati se najstrašnijih optužbi protiv Njega, popiće pivo, počešati se između nogu, kresnuće ženu i zaspaće miran. Kao jagnje. Misliće da se ipak nešto menja. Da ima nade. Da nikom ne gori do zore. Za mesec dana, neki novi serijal, neki novi On, a na Njega se već zaboravilo. Nikom ništa.
I opet će čovek da popije pivo, počeše muda, kresne ženu i zaspe. A On i Onaj će i dalje piti Jack Daniels i kresaće tuđe žene, dok se za češkanje njihovih muda čeka u redu. Ali naš jadnik će i dalje da gleda tv i da se divi autoru koji ima 'muda do kolena'. Baš zato što ih prirodno nema.
I ne pomišljajući da možda baš taj autor u ovom trenutku češka muda upravo Njemu.
Jel’ tako? Tako je!
Katanac na raspravu koja je otišla u njegovom smeru. Nema dalje. Od rasprave čini monolog, i ne jebe živu silu. U rangu sa odgovorom „i, šta?“ posle svake rečenice. Svaki nastavak priče je uzaludan. Izgovara se odjednom, kao „jeltakotakoje?“.
-Ti si imao dva lovca na belom polju, jeltakotakoje?
-A...
-I onda si pojeo svog pešaka, jeltakotakoje?
-D...
-I ne možeš konjem da ideš u latinično G, jeltakotakoje? Prema tome, neću da igram, dodješ mi rakiju, pa da se razilazimo k’o ljudi, jeltakotakoje?
-Nemam lepe reči...
Ni iz usta mi ne smrdi
Izraz koji se koristi kada želite da kažete kako ste malo spavali.
Legao sam u 5 a ustao u 8, čak mi ni iz usta ne smrdi...
Neznani junak
Lik koji iskoristi masovnu tuču da opauči prvog do sebe a zatim nestane u masi.
-Video sam Zokija, a ko tebe ojadi?
-Neki neznani junak, dok sam se ja davio sa jednom mrcinom ovaj hop! Opiči me s leđa aparatom za gašenje požara i pobeže...Kad sam se probudio, mislio sam da imam 12 godina i da me keva budi za školu a ustvari me konobarica drmala zogerom da vidi da l' sam živ.
Inženjer
Човек коме је посао да самог себе остави без посла.
- Шефе, дотерали смо ове мешалице до савршенства!
- Свака ти част, сад си технолошки вишак.
Ovim možeš parking da naplaćuješ
Prozivka za najnovije tač skrin telefone velikih dimenzija, koji podsećaju na onu stvarčicu sa kojom radnici parking servisa vitlaju oko automobila. Uporedo sa tehničkom evolucijom mobilnih telefona evoluirale su i prozivke na račun istih. Od onih prvih: "Daj der mi taj Erikson, da poturim pod točak slaba mi ručna na Yugu" do ove današnje.
Baja ponosno nasred ulice, iz omanjeg ranca, vadi poslednji urlik tehnologije sa tač skrin ekranom, osetljivijim od vrha penisa. Iz njega poteže omanji kolac kojim treba da učuka SMS. Utom ga neko hvata za rukav:
-Nemoj rodjače nisam odavde, sišo sam sa Maljena, ne znam ti ja ove zone. Nemoj prijatelju, imam četvoro dece, jedno drugom do uva, tri rekreativne plaćam...!!!