Фраза коју Мирослав Мишковић често користи када прича о Србији, мислећи да овде поседује све од ајвара до купуса, док заправо иде на живац свима, од бркатих касирки Максија у Јурија Гагарина, до Шаолин-монаха манастира Високи Дечани.

Trenutak u životu svakog muškarca kada devojka prestaje da bude samo riba sa kojom se šeta, muva, pokazuje u društvu i zadovoljava fiziološke potrebe.

Prelazak na "mi" je ključni momenat koji predstavlja značajni napredak u vezi, dajući joj jedan mnogo ozbiljniji ton, u muškom društvu često okarakterisan kao "papučarstvo".

Sekund u kome prelomite i "ona" i to magično "mi" postane važnije od društva, ocena, uspeha, neuspeha, bilo čega...

Била ти је другарица док не каже ово. После тога "најбоље је да останете пријатељи"... Заправо девојка коју знаш од малена а онда се на једној жураји напијете и залегнете заједно, уз обавезне речи "Шта ја то радим ти си ми друг", "о Боже зар са најбољом другарицом" (ал се ни једно ни друго не буне када крене извиђање вагиналног тракта, или померање десне руке горе, доле, горе доле..) После овога настаје тзв. "Вештачко пријатељство" никад више другарство из чистог морања и обавезе према ономе што је некада било.

Изговор за сва срања која вам се накупе по соби.

Otprilike po dve kile komad, ko zec.

Popnes se na Ajfelovu kulu,i ako je prva stvar koja ti padne na pamet da pljunes sa vrha - onda si sigurno Srbin!

Чињеница. Логичан след догађаја ко кружење материјe у природи.

Kad optimisti potonu sve lađe, on zamisli da su to podmornice.