Knjige Agate Kristi
Ако прочитате једну, прочитали сте их све.
Сва њена крими дела се могу разврстати на исти начин, а свака од тих књига се може поделити у три дела.
Први део, главни зајебант у филму (обично Поаро) дође на неко место и ту неко умре. У ствари га рокну.
Други део. Почиње агонија... Поаро (да узмемо његов лик, ипак он највише јебе) крене да испитује све редом, проналази доказе, материјал, открива мртве предке, итд. Изјебавање случаја мртве, богате кује са огромним наследством из свих могућих и немогућих углова.
Трећи део. Он је најкраћи али најсложенији део књиге. Бркати Белгијанац их све скупи у неку усрану просторију и ту креће опет дркање. Додуше, много краће. Прц, трц, извуче убицу из нафталина, овај све призна, диви се великом уму детектива и детаљније објасни пред свима које су му биле намере за извршење злочина. Обично и повуче неког са собом. Остали се згрозе али су и даље кул, јбг, бар они неће у творза. Испију виски и запале. На одласку из града, главна осумњичена (која никад није крива) дође да се захвали Поару и понуди се да му одради орал. Он одбије али јој пољуби руку и искулира. Педер.
Е сад. Зашто је све то тако занимљиво? Ево зашто. Зато што читалац воли да се прави паметан, да трипује да ће да сконта ко је убица пре времена, а можда му је занимљиво да повезује све те неубозне глупости које кад се уклопе немају смисла јер круницијални доказ лежи у последњем делу. А ту је већ касно.
Наравно, постоје ту још неки аспекти из којих се може посматрати цела ствар али ја сам ту да пљујем тако да ћемо да узмемо да читалац нема појма и да је затуцани дебил. Чиме долазимо до тога да су њене књиге срање.
Slika govori više od 1000 reči
Izraz koji, (možda) usled manjka inspiracije i originalnosti, u poslednje vreme stiče sve veću popularnost među tvorcima postera na Vukajliji.