Najbolji dokaz da je čovjek postao od majmuna kao i činjenica da glupost ipak može biti prelazna.
Uputstvo br. 1 za "uspješnu" fb grupu:
1. Pronaći vic, neku foru, šalu ili zajebanciju. (Prolazi i slaba tačka)
2. Pozvati sve "prijatelje" koji će istu podržati.

Uputstvo br. 2:
1. Pronaći nešto što bi voljeli raditi na FB-u, a ne možete - zabranjeno voće (npr. promjenite boju fb-a, gledajte ko Vam gleda profil itd...).
2. Otvoriti grupu, napisati standardan tekst za pozivanje prijatelja i dobijate na email ili sms kada Vam neko posjeti profil. Pored toga moguće je dobiti zadatke iz matematike, nuklearne fizike, razne eksperimente na faxu.
Pojedine FB grupe su tako moćne da mogu bacati čini i kletve.

I beše jednom izumljen foto aparat, koji kasnije preraste u digitalni foto aparat, godinama je služio svrsi čuvanja lepih trenutaka od zaborava, dok ne postade dostupan svima, ali baš svima. Od tada veliki broj "ovih srećnika" smatra da je osnovna svrha putovanja/izleta/izlaska pravljenje što većeg broja fotografija da bi ih prezentovali vaskolikoj javnosti. Ako odete negde nije bitno da nešto vidite, da se družite, uživate, važno je samo slikati, SLIKATI I SLIKATI da bi dotični materijal završio na fejsbuku. Logika ovog tipa ljudi je: "Ako ste nešto doživeli, a nije na fejsbuku, kao da toga nije ni bilo".

Najnovija vrsta psihicke i telesne zavisnosti u coveka.Najzastupljenija je medju mladima,konkretno tinejdzerima.Odlikuje se porivom za visecasovnim bdenjem nad racunarom i zapostavljanjem obaveza poput skole i posla.

Da nije facebook-a, dve trećine tinejdžerske populacije ne bi imalo više od 30 fotografija u digitalnom formatu, a polovina ne bi imala ambicije da kupi digitalni foto aparat i lepa slika bi bila lepa slika a ne "Do jaja, ovo ću da okačim na facebook" Slikali bi se da zabeleže lepe trenutke, a u ovom slučaju se slikaju za facebook... Dakle, okreni-obrni, facebook je napravio revoluciju u svetu digitalne fotografije i odličan marketinški potez za proizvođače digitalnih foto aparata.

Više nam nisu neophodni neoriginalni prostodušni zidni kalendari.. Dovoljno je uključiti najpopularniju mrežu socijalnih slučajeva i na osnovu slika i statusa videti koje je doba godine.

Januar - Došla je Nova godina! Protekla je još jedna noć kao povod za napijanje i prežderavanje i vreme je da svi okače slike sa dočeka, kako bi svi znali gde su oni bili i šta su radili i šta su obukli i koliko su se napili i najvažnije koliko im je l00do bilo, jer koja je poenta ići i zabaviti se kad je moguće slikati se i sutradan komentarisati po slikama jedni drugima kako je prejebeno bilo i koliko se ko po kome ispovraćao.

Februar - Mesec skijanja. Vreme je da se okače slike sa skijanja, zimovanja ili gde god da se išlo. Pored toga, februar beleži i Dan zaljubljenih, a to je pravi trenutak da u svom statusu napišete koliko puno volite svog partnera, ali i da pošaljete srca drugim dragim ljudima putem aplikacije "Send Valentine's gift!" ili kako god.

Mart - Posle duge zime, najzad dolazi proleće, a kako se proleće lepše dočekuje nego tako što ćete pisati o istom u vašem statusu i tagovati sve svoje ženske prijatelje na neku ogavnu cliché sliku ruža na kojoj iznad piše "SREĆAN OSMI MART DAME MOJE".

April - Mesec u kome je najčešće hrišćanski praznik Usrks, pa se shodno tome ponašaju i ljudi na Facebook-u. Pravi je trenutak da svi okače slike svojih jaja i da im se međusobno dive.

Maj - U ovom mesecu najučestaliji status je oblika "A sad adio", a najčešći klipovi koji se postavljaju su svakako iz filma "Lajanje na zvezde". Maturanti odlaze naravno! Pored abnormalne doze patetike koju forsiraju najčešće ljudi koji su mrzeli pola svog odeljenja, procuri i po neka informacija ko će kakvu haljinu za maturu kupiti (i naravno koliko će je platiti).

Juni - Došla je matura i najzad vreme da haljine o kojima je do sada pisano zablistaju i pojave se u svom punom sjaju. Vreme je za veče na kome će sav šljam izaći u najskupljim limunzianama, prošetati se ko pingvini u frakovima, odnosno u haljinama boje breskve, i tako svi zajedno odigrati poslednji ples kojim se napuštaju dani bezbrižnog gimnazijalskog postojanja i ulazi u život pun nedaća, ispitnih rokova, ESP bodova, jurenja budžeta, mesta u domu... Najlicemerniji (mada poneko i iskren) i zaplaču dal' zbog kraja ili zbog novog početka?! Mesec se prepoznaje po albumima "We will meet again", "Poslednji ples :((((((((", "Par godina za nas", "Bolje biti pijan nego star" i tome slično.

Juli - Mesec u kome se aktivnost Facebook-ovaca splasava, valjda jer su svi na moru, selu, ekskurziji Italija-Azurna obala-Barselona, Exitu ili gde već. Nema puno publikacija, tek poneko se javi sa svog mobilnog telefona kako mu je super i ludo, da se slučajno ne zaboravi da postoji.

Avgust - Beer fest! Mislim da je to jedan od najvećih razloga zašto se ljudi vraćaju odatle gde su otišli. Od nedavnog dolaska Kikija i Pilota na gorepomenuti, navala pajsera i ziljavuša eksponencijalno se povećava iz godine u godinu, a sa tim naravno i novi albumi na FB-u. Međutim, za razliku od originalnih patetičnih naziva za albume s maturske večeri, ovde je jednostavno - Beer fest.

Septembar - Školarci kukaju zbog početka škole, studenti zbog obnavljanja godine, brucoši jer im je ostalo još samo mesec dana. Mesec jebenog kukanja, prenemaganja, ali i lepih uspomena sa mora-planine-doline-jaruge u vidu novih albuma, gde se najčešće ni ne može videti more-planina-dolina-jaruga, već samo njeni posetioci kako se spremaju za izlazak, jedu, peru sudove, slikaju ispred ogledala, veš mašine, bojlera, multipraktika, usisivača..

Oktobar - Neko bi pomislio da u ovom mesecu kosmos zrači nekom posebnom vrstom energije koja podstiče intelektualne napore ljudi. Da li je u pitanju OET, anatomija, matematika ili rimsko pravo, oktobar II je najbolji rok da se sve to ispolaže (ili ipak ne) i za to da se podeli radost (ili tuga) sa svojim fb friends.

Novembar - Do sada su sve gotovo svi već vratili sa ekskurzija i okačili svoje slike gde jedu Mc Donald's (jer to je najbolja hrana za jesti u inostranstvu), piju ili eventualno se biju sa medicinskim sestrama iz Hrvatske.

Decembar - Mesec kada počinju zimske čarolije, kada je jako super jer je sneg napadao i usporio već dovoljno raspali GSP, kada se svi raduju što će potrošiti još nekih 50€ za najl00dje novogodišnje veče (a u zoru - trubači!). Mesec se prepoznaje po učestalim statusima u kojima se iskazuju čestitke i želje za Novu godinu, a oni najluđi i čestitaju Božić i svojim prijateljima iz celog sveta koji ga slave 25.XII po gregorijanskom, da ne kažem matematički tačnijem, kalendaru.

Na osnovu tih psovki je veoma lako, koristeći samo logično zaključivanje, doći do seksualnog profila osobe.

Crna hronika.

Dobre slike su slike čija je poenta da se pokaže kako je nekom život divan. To su slike koje ne izazivaju nikakvu emociju, jer podsećaju na slike iz Burde. Svi su obučeni lepo, obavezno je uključen neki štofani materijal i siva boja. Košulje imaju velike, uredno uštirkane kragne, majce su uvek Lakost. Ako su u kući, dvoje se aseksualno dodiruju, često onaj niski zagrljaj za plećku, a dvoje (najčešće dece) čuče ispred ili sede, uredno spakovani, na kožnom kauču sa tvrdim jastucima. Napolju su u bašti strateški raspoređeni iza cveća ili imitiraju neki romantični poster-jedu zajedno jabuku, prskaju decu crevom, jure se sa psom (zlatni retriver, naravno).
Ako su slike iz inostranstva, dobićete celu panoramu grada, portret svake crkve i bar desetak zgrada i možda jednu fotografiju sa ljudima, ali ne onima koji su putovali, nego lokalcima. Ako se akteri putovanja pojave, to će biti ispred Ajfilove kule, po sistemu-overio sam; onda kako pridržavaju krivi toranj u Pizi ili kako stoje pored Miki Mausa u Diznilendu.
Ako su parovi, onda su oko drveta, ili je on iza nje, sa rukama oko njenog vrata i oboje imaju ludački bele osmehe.
Ni oni čije su slike nemaju emociju ni prema slici ni prema trenutku, al' jednostavno znaju da je tako trebalo.
Poželjan komentar na ovakve slike bi bio-IIiiinnnjjjjjaaaaaaoooooo....

Starijima samo da "zovu i salju poruke"
a mladjima za slikanje u WC-u za fejsbuk.

Devojke prosecnog izgleda ili jako lepe devojke,svih boja velicina i svakakve inteligencije koje zivot trose na FB(fejsbuk),MS(majspejs),voznju rolera,teretanu/aerobik,sminkanje,nadogradnju noktiju,pohadjanje skupih privatnih casova(jer skola nije za njih),slikanje po klonjama sirom zemlje i kacenje slika na FB/MS.Ucenje je prevazidjena aktivnost(nije in) i stoga se retko upraznjava.Glavni faktor koji razdvaja popularnu devojku sa sela/periferije i devojku iz grada je "zivot iz bajke" trip.Dok devojke iz grada veruju u princa na belom konju(cesto sponzora u belom audiju/mercedesu/pezou) i jednom ili dva puta godisnje menjaju momke,devojke sa periferije/sela ne gaje ove iluzije i zadovoljavaju se i cobaninom na magarcu(obicnim momkom na skuteru),ali obicno menjaju 7-10 "momaka" godisnje,s tim da se to sto ove devojke imaju sa "cobanima" ne moze nazvati vezom vec iskustvom/avanturom...

Kada se obavi slikanje pred ogladalom u wc-u red je da se slika obradi na ovom besplatnom sajtu na kojem mozete vasoj slici dodati roza kosa slova sa natpisom "BFF" "WTP" i ostalim sranjima a zatim su tu i neki efekti koji su smesni svakome ko iole zna nesto da uradi u photoshopu.

Јако незгодна врста позирања која у последње време међу девојкама доживљава све већу популарност. Циљ је да се истовремено покажу сва три главна атрибута: фаца, дупе и сисе, што захтева велике гимнастичке способности, а техника је следећа: девојка прво треба да окрене леђа фотоапарату, а онда да полако, уз што мање померање ногу и задњице, што више заротира торзо. Пожељно је напућити уста и ставити једну руку на бутину или гуз, а другу подићи, рецимо на врата. Раме се забацује што више уназад, како би се истакла дојка. Идеалан положај би био када би кичма хтела да се изврне за 180°, тј. када би се гузица појавила тачно испод сиса, али, пошто је то тешко изводљиво, у пракси се само тежи овом углу.

Došao si kući, izuo smrdljive patike. Bacaš ključ na sto, otvaraš frižider i rokaš pivo. Jedeš nešto na brzaka, lenjo na stolici dok čačkaš fejsbuk. Tuširaš se poluladnom vodom (jer si bio lenj da upališ bojler). Pereš zube, briješ se, mažeš after. Sav si se uteg'o i zove te ortak.

-De si matori!
-E brate, kad ono idemo u Ander?
-Evo brate za čuku samo da jedem i palim kola
-Ae cimaj me kad si dole
-Ajde brate budi spreman

Ti i ortak odlazite u klub, debeli glavonja ti traži ličnu jer izgledaš ko petneastogodišnjak. Pušta te unutra jer ti poznaje druga, a ti mu s ledja dobacuješ da je dizelaš smrdljivi. Sa ortakom naručuješ pivo i kreće žura. Popio si već 8 i dobar si. Prilaziš brineti koja sedi sa drugaricom u zadimljenom separeu. Lupaš neke gluposti i one se smeju, vodiš je da pleše i krenete da se ljubite. Hvataš je za sisu za dupe i sve ti je super. Karaćeš večeras. Tvoja ruka polako klizi ka njenim nogama i ti pokušavaš da joj napipaš tu tačku od koje vileni..Ubrzo shvataš da tačka zapravo nije, tj...Jbt. Jel ovo.. Trezniš se u momentu i ideš do wc-a. Kipuješ 6 minuta.

Da, uhvatio si trandžu

Danas čovek ne može da kenja normalno. Da sedne lepo na WC šolju da se isere ne, ne može vise. Žene su napravile pakt , tako da one se slikaju u WC-eu da mi (muškarci) ne možemo da seremo , tako da moramo otrčati do najbližeg javnog parka sa rolnom wc papira i izvršiti nužde. Današnje WC-eove možete razgledati na svakom ženskom fejsbuk profilu.

Muzika je nastala veoma davno, još u starom kamenom dobu, ali do dan danas se razvija i nastavlja da se mijenja, kako se mijenja muzika, tako i njena svrha i namjena. Od dana kada se koristila za privlačenje i komunikaciju, pa do danas kada se koristi za statuse, mnogo toga se promijenilo.

Staro doba – Muzika je bila lupanje u razne predmete i ispuštanje krika. Korištena je da bi čovjek privukao suprotan pol, da bi komunicirao sa drugim ljudima, i da bi oponašao zvukove iz prirode.

-(lupajući motkom o kamen) TUP TUP TUP aaaaaaaaaa TUP aaaa TUP aaaaaaaa TUP-
*Prevod* O, kako si lijepa, ka’ gorska vila, vlažna ka’ boca Nikšićkog piva.

Srednji vijek – Pojavljuje se crkvena muzika, i sam naziv govori koja joj je svrha.

-Znaju ljudi koji su u to doba išli u crkvu-
*Prevod* Slabo ko zna.

’Malo kasnije’ – Pojava klasične muzike koja je pravo uživanje za sve slušaoce, osim za one koji dolaze kasnije. Koristi se za uživanje, čemu uostalom i služi muzika.

-Kompozicija koja je stvorena za kompaniju NOKIA koju svi znaju-
*Prevod* Takođe slabo ko zna, ali taj mali broj je za poštovanje.
*Znaju pravi uživaoci muzike do dan danas

Doba Drugog Svjetskog rata – Partizanske pjesme koje su vesele i govore o tome kako oni marširaju.

-Po šumama i gorama naše zemlje ponosne, idu čete partizana, slavu borbe pronose-
* Znaju naše babe i djedovi i vjerovatno im se pojavi kez na licu kad ovo čuju. Popularnost nula prekrižana.

Doba nakon Drugog Svjetskog rata – Izvorna narodna muzika koju znaju odlično naši roditelji, pjesme uz koje su išli na igranke, uz koje su se zaljubljivali. Pjesme koje se katkad i danas mogu čuti, i veoma mali broj ljudi zna čak po neku pjesmu iz tog doba, ostali misle da je to sranje.

-Šetajući pored Ljubovića zaljubi se cura u mladića, zaljubit’ se nije mala šala, ona mu je ljubav obećala-
* Danas ovoga nema, rijetko gdje se čuje na nekoj svadbi i to je sve.

1990. godina pa na dalje – Popularne su pjesme Cece, Halida Bešlića, Tome Zdravkovića, slabi popularnost izvorne narodne muzike.
-O gde si, Jelena, da mi srce smiriš, da u ovoj noći malo dušom da’nem, neko prokletstvo, sudbina, šta li je, moram da lutam, ne mogu da stanem... -
* Kafanske pjesme, koje su kao stvorene za opijanje u kafanama, i koje znaju da dirnu u dušu, čak i stare momke (kako oni sebe nazivaju) i automatski se pojavi žeđ.

Tmurna godina – Pojava Grand Show-a, nastajanje novih zvijezda, pojavljuju se samozvani pjevači i to masovno, moja baba za malo da postane jedna od njih ali nije bila dobra pička, pa nije narod glasao, osim ja i par komšija. (Nisam ni ja, glasao sam za neku dobru ribu koja je bila na audiciji) Sve više i više pjesama, sve smornije i smornije...

-Pola dva svi su u ekstazi, samo ja u depresivnoj fazi, kažu mi, mačko glavu gore, sa drugim biće ti bolje-
*Prevod* Ko ga jebe, drugarice mi rekle da će sad jedan da dođe da me tresne.
*Muzika koja se dobro plaća, sve više se nameće narodu, narod je sve više traži i naravno da dolazi do njenog razvoja. Pretežno služi za zabave jer ima ono DUM DUM, nebitan je kvalitet i tekst, mada je tekst podoban za fejsbuk statuse.

2010. godina – Muzika je zaboravljena, sve otišlo u kurac, Grand Show nas sjeb’o, ne znamo šta prije da slušamo, gdje god se okreneš neke gaćice, ženskaroši, bunde od nerca, džipovi, džukele... Takozvana muzika se koristi isto za slavlja, tekstovi su nebitni, kvalitet isto tako, koriste se isto za statuse na fejsbuku, za citate glupih djevojčica koje pokušavaju da odgovore momku, da nije dovoljno dobar za njih, ali uglavnom ispadnu glupe....

Buducnost muzike – Nedavno se pročulo da se Grand raspada i to je bio tračak nade, međutim neće grom u koprive. Muzika će se i dalje razvijati po istom planu kom pribjegavaju i najveći svjetski bendovi i umjetnici – Muzika = Narod = Pare = još iste muzike.
Na svu sreću postoji i par drugih opcija i mogućnosti za izbjegavanje ovog sranja, jer uvijek postoji muzika koja je kvalitetna.

Poza za fotografisanje fejsbuk riba koja se ponovo vraća u modu jer je guzni poluprofil postao lejm. Tehnika se svodi na hvatanje za glavu za facijalnim ekspresijama koje prikazuju bol ili neprijatan osmeh. Cilj fotografisanja je nesuptilno pokazivanje da fotografisana puca od šarma i privlačnosti, zbog čega stvara glavobolju posmatračima fotografija. S druge strane, može značiti i da nju boli glava od količine privlačnosti kojom zrači, i da ima glavobolju zbog silnih poziva na dejt.

Lokalni cigos iz kraja, koji je uspeo da dogura do razreda u kome se uvodi predmet " Osnove informatike".
On ima dovoljno znanja da kreira Gmail nalog. S obzirom na školovanje, jedan je od retkih u kraju koji ume da prvo pročita prazna polja, a zatim da u njih ukuca podatke potrebne za kreiranje fejsbuk naloga. Povrh svega toga, ima četiri tetke, dve sestre i tri strica u Beču, koji su mu "nabavili" kompjuter.
Tako da on zna, a Boga mi, ima i sa čim.
Zato i jeste najpopularniji Fejsmejker u kraju, a njegovi sunarodnici i komšije, dele se na one bez Fejsbuk naloga i one kojima je on kreirao isti.

Srbi imaju od pre neku godinu kompjuter, to cudo tehnologije. I postavlja se pitanje: ''Sta dodjavola da radim sa tim?! Da radim u programima ne umem, da kucam me mrzi, da igram igre je glupo, to je za klince, da koristim Word samo kad je izuzetno potrebno? Da pogledam film ili udjem u Winamp da slusam muziku. A sta da radim dok slusam muziku? Da! Umem da gledam slike. Hej! A gde to ima? Na fejsbuku! Wow! Hej, pa ja moram da se uclanim! Treba mi e-mail? Sta je dodjavola to?! Nema veze, ocas posla, ionako mi nizasta nece sluziti osim da napravim profil, u roku od 2 dana zaboravicu i njegovu sifru ukoliko nije ista kao i na fejsu. Igre su aut! Fejsbuk je IN! Jos cu i da pisem gluposti na statusu i kacim turbofolk spotove! Divno! Zatim, resavacu debilozne kvizove, igrati gluposti poput FarmVille zato sto to svi drugi igraju, ne zato sto mi se svidja... Dalje, stavicu fejs na cirilici jer iako sam na netu, ja sam Srbin. Uclanicu se u grupe tipa ''Ubij Pedere'', ''Smrt Hrvatima'', ''Zakolji Muslimana'', ''Skupimo vise ljudi nego sto zivi u Crnoj Gori'', ''Nacicu 1000000 ljudi koji mrze Siptare''...''
Nazalost, tako prosecan Srbin koristi Fejsbuk.