Prvo moraš da budeš već obrijan, gladak kao bebina guza.Dalje, skineš se do pola. Nikako siledžijka, bade mantil ili ne dao Bog majica. Podrazumeva se da si nabildovan kao Statam između dva Transportera. Ogledalo mora da bude dimenzija 3 puta 3 i da se u odrazu vidi spavaća soba. Nanosiš gel (pena je za Turke) rukom, s takvom preciznošću ko da Džejmi Oliver maže kajmak na lebac. Bez gromuljica. Pristupaš aktu brijanja. Jednim brzim potezom odozgo na dole skidaš nepostojeće dlake. U pravom životu tom brzinom bi potkačio jugularku i iskrvario za tren oka, ali ovo je reklama. Složi facu kao da Severnokorejci bombarduju Seul. I tada...tada dolazi ribetina koja te 'vata za nabreklu sisu. Ono što bi u real life-u bilo: 'Goni se bre u kurac zakla' se ko Misirac' pretvara se u pogled pun razumevanja. Jebaćeš. Ali tek kasnije. Prvo mora da te pipne za obraz da vidi kako si gladak. Lice ti nije kao predgrađe Bejruta. I ne skvičiš kad staviš afteršejv.

Karakteristika kvalitetnih blejača.

Proces učenja, koji kako odmiče, sve više liči na trudnoću.
Čim ustanete i vidite sve one knjige, odmah dobijete jutarnju mučninu, a kod labilnijih ima i povraćanja.
Što je bliži "termin", sve više ste nervozni, imate iznenadne napade besa na ukućane, tražite podršku i razumevanje od njih...stalno ste gladni i često imate potrebu za određenom vrstom hrane(kod mene slatkiši).
Svakim mesecom ste sve više otromboljeni, jer vam učenje ubija želju za sportskim aktivnostima, a neposredno pred "termin" vam uopšte nije ni do sexa. Kad dođe dan D, isto se preznojavate i mučite satima do trenutka dok se sve ne završi.Kad položite, imate isti onaj blaženi osmeh kao majka kad prvi put ugleda svoju bebu.
Inače, u ovom slučaju je pobačaj češći nego kod trudnoće, a bogami i abortus.

Pitanje koje čovek postavi, najčešće sam sebi, nakon što ga zaprepasti i razočara ljudska glupost i nesposobnost.

Туретов синдром је, у пичку материну, наследни неуропсихотични поремеђај, мога курца, који се углавном јавља код, јебено ретардиране, деце, јебем им фамилију ненормалну, и најчешће се испољава кроз тикове, набијем их на курац, како физичке, тако и психичке, који су најчешће праћени и, јебем им кеву мртву по сред међуножног остатка, вокалним тиковима. Име је добио по, јебеном слепчини, француском, јебем им маму бркату, неурологу Џорџу Алберту Едварду Брутусу Жилу де ла Турету, набијем их на курац све, колико год да их има.

Završila se naporna nedelja. Nešto razmišmljaš, mogo bi da banem u neki fenseraj, dobre pičke izlaze ipak je petak uveče. Navataš neko društvo, skockaš se, podigneš koju kintu i otisneš se noćni provod grada Beograda.

Dodješ do kluba, zagledaš malo odma ti je jasno gde si zalutao. Kad huligana nema, pederi kolo vode. Neki golobradi dečačići furaju kurton majice i toplomerke i vode kao neke pičiće. Ništa, pomisliš na lepe stvari da odagnaš zle misli. Misliš o ladnom točenom, jagnjetini ćevapima, ciganima, rakiji, pa o baklavama i tulumbama. Pogledaš u nebo, zamoliš Svetog Savu iz Kikinde da ti oprosti i udješ.

Unutra piči jebeni gej rep, svi sede i blenu, od zvuka inspirisanog zvucima drobilice za kičmu ne može da se prozbori. Uzimaš pivo da se osvežiš. Konobar dukatlija ti donosi topli napitak arome pišaćke sa ekstraktom vode iz Dunava. Pališ 27. cigaretu i merkaš ribe. Sve su ok. Počneš neku klasičnu žvaku, kad gle čuda eto Mike Žeke Pere Laze iz kraja. Neko se tu lepo njede govana sa apetitom i tebi pukne kurac i poželiš svima laku noć i dabogda im Zaz svirao na svadbi.

Ideš gajbi, dovršavaš 43. cigaru crvenog marllbora i baviš se pitanjima egzistencije i smisla života. Onda ti padne na um, oni slepci garant sad vode orgije, ribe trčkaraju okolo i razdiru sisiće a ti budala otišao.
I onda shvatiš da kakav si baksuz, čim si otišao ohladilo se pivo.

Фантастична неспособност неких умова да међу три линије, од којих су две усправне а једна коса, уоче и упамте у којим случајевима (од могућа 2) у ком правцу (од могућа 2) иде ова коса.