Boris Tadić
Poznati srpski pisac epske fantastike, čije ogromno književno delo „Srbija“ spada u sam vrh svetskog spisateljstva, rame uz rame sa Tolkinovim „Gospodarom Prstenova“ ili Martinovom „Igrom prestola“. Dobitnik je prestižne Noblicine nagrade za književnost, a jedinstven je po tome da je to uspeo da ostvari napisavši samo jednu jedinu knjigu.
Šaljiv po prirodi, a opet pun mašte, Boris je uspeo u knjigu da ubaci oba elementa, pa se čitalac ponekad od srca nasmeje dogodovštinama njegovih junaka, a ponekad samo zastane sa čitanjem, potpuno zabezeknut maštovitim događajima iz knjige ili maštovitim predelima i prelepim životom ljudi divne zemlje o kojoj upravo čita.
Plejada heroja i anti-heroja koje je stvorio u svom delu, preti da pomrači slavu čak i jednog Hari Potera, Džedaja ili Tolkinovih junaka, a najpoznatiji među njima su Žumance, upravnik izmišljenog grada Beograda, General vojske Srbije Šuntanovac, Komadant Kraljeve Garde Slobica (oko koga se vrti najviše onih komičnih događaja), upravnik trezora poznat po imenu Region, dok se vrhunskim spisateljskim potezom smatra ubacivanje Deda Mraza u priču i to na funkciju Visokog Sveštenika srpskog Velikog Veća.
Knjiga je postala čuvena i po tome što je Boris prvi pisac koji je ubacio sebe u knjigu, tačnije lik baziran na samom sebi, a to je Kralj Licko, najlepši čovek u Kraljevini koji jaše zmaja po imenu Čeda.
Zaplet se dešava u izmišljenoj zemlji Srbiji deceniju nakon pobede nad Onim Čije Se Ime Ne Spominje, u kojoj narod živi divnim i bogatim životom zahvaljujući vladavini Kralja Licka i njegovih prijatelja, ali sile mraka predvođene divljim poglavicom Gladnim Tomom i njegovim zlim ratnicima Neobaveštenim Različkom, Pičkoustim i samoproklamovanim poglavicom plemena Čačak zvanim Udaren s Leđa u Lice, pokušavaju da svrgnu Licka s vlasti i zemlju uvedu u vekove haosa, bezumlja, siromaštva i smrti.
Naravno Licko i prijatelji uspevaju da spasu narod posle obilja smešnih i opasnih zgoda i nezgoda, epskih bitaka i velikih ličnih iskušenja, ali uspevaju i da sačuvaju međusobno prijateljstvo kojim žele da narod svoje zemlje uvedu u novu eru blagostanja, većeg i od onog u kom se sada nalazi.
Ali zlo ne spava…
- Johnny Kurajber: Buksno, ajde uzmi koji vops, pa da se zabodemo kod mene i gledamo TV duel Tadića i NIkolića.
- Buksnetina: Ajde, evo me za petnajs minuta.
.
.
.
- Boris Tadić Mi danas živimo u zemlji koja je u svetu sinonim za demokratiju i poštenje. Ulažemo veliki novac u sve bitne sfere društva. Školstvo, zdravstvo, socijalna pomoć, velike strane investicije. Sve smo to mi doneli. Zato je danas Srbija zemlja koja se smatra liderom regiona i zemlja koja je okarakterisana kao zemlja najubrzanijeg razvoja u jugoistočnoj Evropi.
- Tomislav Nikolić: To možete da pričate nekom drugom. Nekome ko ne živi u ovoj zemlji. Građani jasno vide kuda nas vodi vaša politika. Mi ćemo sve da pohapsimo, uložimo osamstopedeset miliona u poljoprivredu, milijardu u industriju i razvoj malih i srednjih preduzeća, a naša zemlja se neće klanjati nikome u svetu.
- Boris Tadić E pa mi ćemo da uložimo duplo više, sada kada smo kandidat za prijem u Evropsku Uniju, a usput ne damo Kosovo, pripojićemo Republiku Srpsku Srbiji i nastavićemo trend povratka mladih ljudi koji su otišli devedesetih iz naše zemlje nazad, pošto smo već vratili oko četrdesetpet posto, a inače da naglasim, postali smo i svetski lider u borbi protiv organizovanog kriminala. Naravno podigli smo i MOST za osam godina.
- Tomislav Nikolić: Vi vratili ljude? Pa Srbija je danas zemlja sa najstarijim stanovništvom, dva miliona nezaposlenih, koje ćemo mi onim malim i srednjim preduzećima zaposliti, kao i dovođenjem Ruskog kapitala u zemlju jer naša stranka ima isključivu tapiju na saradnju sa Putinovom Jedinstvenom Rusijom. A što se tiče Kosova, mi ćemo da insistiramo na rezoluciji 1244, koju ste skroz zaboravili i vratićemo našu vojsku i policiju dole, naravno uz saglasnost Evropske Unije kojoj svi težimo i koja bi nas raširenih ruku dočekala kada bi mi došli na vlast.
.
.
.
- Buksnetina: Au brate. Gde ova dvojica žive? Voleo bih u toj zemlji i ja da živim, majke mi.
- Johnny Kurajber: Ma idi bre, kada ih slušaš Švica je kurac za nas. Nego da menjam ja kanal?
- Buksnetina: Ma da bre. Ne mogu da ih slušam više kako seru. I crtać je realniji. Nego sve mi je privlačnija ona tvoja ideja da osnujemo stranku. Ako ovi budu na vlasti i ovi sa njima u talu u opoziciji još deset godina živećemo u šatorima.
- Johnny Kurajber: Može. Vreme je za promene. Prvo i osnovno, kako ćemo je nazvati?
- Buksnetina: Nemam pojma. Ajde da otvorimo temu na forumu pa izaberemo najbolji predlog.
- Johnny Kurajber: Odlična ideja.
Dobio sam platu
Тренутак помешаних осећања. Као секс са кабастом женом. Трчи горе љуби, трчи доле јеби, развучен ко шифонске гаће. Све би, ал не може у исто време. Добио сам је, а ко да сам добио рак.
Јебига, од нечег мора да се рикне.
Ту, ту. Ту, ту. (стигла порука на мобилни)
"Поштовани на ваш рачун број 512597746085 је уплаћено 16005,00 динара.
Ваша Уникредит банка."
Мика, мученик овдашњи : - Фала курцу!
Пера, ортак незапослен: - Шта је?
Мика : - Легла плата!
Пера : - Оооооооо матори. Тражио те конобар, малопре ... хе,хе, хе, хе .....
Мика : - Тражила ме и електродистрибуција, банкари, порезници, жена два пута, деца студенти, само зевају, а ти ме јебеш за два пива?
Пера : - Е, пичко папучарска. За два пива ти стало....
Мика : - Матер ти јебем алаву. Па, ко је до сад плаћао? Да ниси можда ти?
Пера : - Заврнула ти Смиља јаја, под старе дане?
Мика : - Коме заврнула? Не серендај. Него, јеси за једно мешано, да лакше пиво клизи?
Пера : - Мој човек! Легендо Српска и републике Српске Крајине!
Мика : - Келнер, понови ово с пивакисом и упали роштиљ.
Келнер : - Мешано?
Мика : - Оф корс!
Келнер : - Стиже!
Ту,ту. Ту, ту. (стигла порука на мобилни)
" Поштовани, обавештавамо Вас да је са Вашег рачуна број 512597746085 скинут износ од 14850, 00 динара, за рату кредита..."
Мика : - Келнер! Угаси роштиљ. Дај само пиво.
Kupovina inostranih igrača u JSL
Počinje nova sezona a vi ste rasprodali iz kluba sve što hoda na dve noge, treba da se sastavlja nova ekipa. Dovede se par matoraca povratnika iz inostranstva koji su uveliko razmišljali da okače kopačke o klin, par mladih igrača, ali to nije dovoljno, pošto je ono malo talenta koji postoji u ovoj zemlji prodato u italijansku C1 ligu i nemačku cvajtu, na klubu je da dovede strance. Pošto skauting naših klubova ne gleda igrače dalje od Čačka na vama je da se uzdate u You tube i igrače iz Južne Amerike kojima su menadžeri Srbi.
Lukić: Gde si bre čoveče, šta ima, ej, reci mi šta imaš trenutno na lageru?
Menadžer XY: Ma evo me u Kolumbiji, gledam neke klince, a na lageru imam svašta, ne znam šta ti treba?
Lukić: Uh brate, treba mi sve ali imam para samo za jednog, ko ti je tu najbolji?
Menadžer XY: Vidi ovako, imam jednog veznjaka, Ekvadorac, nije loš, a za tebe imam pravog čoveka, prošle sezone bio peti špic Flamenga, sad je najbolji strelac treće lige, dečko ubija, talentovan u pizdu materinu, uostalom pogledaj na jutjubu…
Lukić: Ajde sad ću da pogledam sa Adžićem pa ću da ti javim
Lukić: Dobar ti je onaj mali, ali reci mi prvo šta mu fali?
Menadžer XY: Ne fali mu ništa, šta ti je, pa jel ga gledao Adžić?
Lukić: Adžiću je dovoljno to što je crnac, a nemoj mene da farbaš, prošli šut si mi uvalio onog epileptičnog i onog kome su kosti bile kao mojoj babi Živki. Kad je taj tvoj toliko talentovan što je bio peti špic?
Menadžer XY: Ma mrzeli ga bre, bili ljubomorni na njega.
Lukić: Dobro, koliko košta?
Menadžer XY: Za tebe 500000
Lukić: Jel može to za 400000?
Menadžer XY: Ajde, može, čekaj, imam drugu vezu…
Đurić: Gde si bre čoveče, zovem te pola sata, treba mi špic hitno, jel imaš nešto?
Menadžer XY: Imam jednog, evo hoće baš Lukić da ga kupi, 500000 košta
Đurić: Kupujem
Menadžer XY: Pa čekaj bre, pogledaj bar momka na jutjubu
Đurić: Nema šta da ga gledam, odgledao je to Lukić čim je hteo da ga kupi, 2 slike i krštenicu i sutra da ga vidim na aerodromu
Menadžer XY: Lukiću, ja prodadoh onog tvog Partizanu
Lukić: Pu pička li ti materina pokvarena, nikad više sa tobom neću da sarađujem, jebem li ti mat…
Menadžer XY: Oćeš Ekvadorca za 200000?
Lukić: Daj
Menadžer XY: Karlose, Rodrigo, pakujte kofere i sutra u Srbiju, ne idete u isti klub, ali idete u isti grad
Karlos: Jupi, konačno da odemo iz ove zemlje negde gde će poštovati našu vezu, važno nam je samo da ćemo biti zajedno
Rodrigo: Baš tako ljubavi, mene su iz Flamenga isterali zbog toga što sam gej, nadam se da ti Srbi nisu primitivni kao ovi ovde
Menadžer XY: Ma nisu momci, šta vam je, Evropa je to.
Glazba, nekaj od Radiše Uroševića
Узвик очајника који се налази негде где не жели бити и радије би појео два килограма песница него да настави да обитује у том простору и времену, па је одлучио да се крајње маштовито самоубије тако што ће бити искултуриран до смрти.
*Ради примера, писаћу као да се обраћам читаоцу*
Отишао си на свадбу рођака Стипе. Није твој рођак, него је од оне твоје калабештије Шокачке. Никада га ниси волео, нервирао те је, али ако не одеш, ова твоја Шокица ти ич неће дати вечерас, а теби је баш притерало. Добро, можда неће бити толико лоше..неће курац, знаш какви су, све што они воле, ти мрзиш, почевши од оних малих колачића до опсесије Звонком Бобаном, ал' ајде, седнеш у свој Пежо па у Лијепу њихову. Све је океј, равно, јебеш га, такво ли је. Ниђе планине, све неке шаховске табле наоколо, а шахиста ни за рч! Никада ти то није било јасно, али добро, такав је народ тамо, канда.
Долазиш у Загреб. Мали град, сви се знају. Долазиш код рође Стипета и трудиш се као луд да не причаш стереотипно, све време се цепајући унутра док слушаш кајкавштину. "Као да сам у "Курсаџијама", мислиш се, само чекаш да искочи Албанац да- и ето га. Пријатељ породице, Тахир Фљамури, честити предузетник из Задра, дошао мало код пријатеља у Загреб, на свадбу и довео ужу фамилију, који су сасвим културно заузели своја места у она четири реда. Наравно, Тахир је љута католичина и свињетину тамани, само понекад прави паузе од месец дана. Канда му рекао лекар. Јес', наравно.
Почињу да доносе 'рану. "Ух, добро је, барем ће се наједем!", ти мислиш, ал' 'оћеш, прц бапарац! Све неки плодови мора, неки зелениш, неке сардине. "То је све из нашег липог Јандрана!", повика Стипе, очигледно подјебавајући тебе. Добро, боли те пенис, ти ћеш општити вечерас, а он мора да трпи ону његову што се последни пут дала кад су Швабе посетиле Загреб '41. Муљаш ту њихову зељанију и њи'ове рибе, јебале их рибе, где је сланина?
Преживиш некако и то, кад онда крене музика, пардон, глазба. Глазба је крајње културна. Све неке тамбуре. "Где тамбуре, јебале их тамбуре!", мислиш се. Цео живот слушаш тамбуре у Срему, сада би и ови да те јебу у здрав мозак. Мисли на награду. Узеће се ова његова мала, па онда кући. Мала не личи ни на шта, дебела, благо ружњикава, али, како си чуо, барем прави добра печења, појавише прасећину. Младожења Омер, убоги Бошњак из Зенице, који је нашао праву љубав када је пре 3.5 месеци ишао у Загреб да ради на грађевини потпуно легално. Љубав је чудна ствар, па да му јебеш матер.
Онда младин отац крене да распреда о својој породици, онда младожењин отац, Муфтазир, крене о својој, па нека бошњачко-хрватска братства, па српска агресија, па курци, па палци. Ти једеш ону сланину што си понео, мајке им га, има барем да једеш неку 'рану на овој свадби, па дабогда цркли сви одреда! Не зато што си националистички шовиниста патриотских наклоности, него зато што си гладан, а ови као да су кувар узели од Диогена!
То траје. Траје целу ноћ. Добро, не целу ноћ, али теби се чини да је цела ноћ! Мрзи те више да живиш. Шта више, одлучио си да више не живиш. Јесте ова твоја добра риба, али ништа није вредно овога. Устајеш, намешташ шајкачу, и громогласно викнеш:" Глазба, некај од Радише Урошевића!"
Следеће чега се сећаш је како биваш искултуриран толико да следећих тисућу година нећеш моћи да неовисно једеш, али боли те уво. Тачније, не само уво, али опет...
Dovođenje inostranih košarkaša u Srbiju
Malo drugačiji proces nego kupovina inostranih igrača u JSL, ali samo malo drugačiji. U košarci se okreće znatno manje para nego u fudbalu što je s jedne strane i dobro za naše klubove jer su u mogućnosti da malo duže zadrže mlade igrače ali i da dovedu kvalitetne strance. Raspored snaga u srpskoj košarci je drugačiji nego u fudbalu, te s jedne strane imamo Partizan koji dominira godinama i 4-5 klubova koji su približno sličnog kvaliteta ali i nisu toliko stabilni pa iz sezone u sezonu ulaze sa različitim ambicijama. Pošto je tu Partizan najstabilniji uzećemo njegovu politiku dovođenja stranaca za primer, koju poneki put primene i drugi klubovi.
Nekoliko igrača ode, nekoliko dođe i par talenata se gurne u prvi tim, opet to nije dovoljno pa se moraju popuniti obično jedna do dve pozicije, neki put i tri, te pozicije se nazivaju pozicijama crnca. U dovođenju novih pojačanja glavnu ulogu vodi poznati skaut zvani You tube, i gledaju se uglavnom igrači koji u zadnjim trenucima nisu uspeli da nađu angažman u NBA.
-Da vidimo, fale nam pozicije 1 i 4, daj listu svih čamuga koje su ga ispušile za ugovor
-Evo, ima ih trijes sedam ukupno...
-Daj klikći tamo na jutjub, ja ti to ne umem
-Ajde idemo redom...
-Menjaj tog, belac, jesam reko samo čamuge, dalje. Ovo neka budala, dalje. Dobar u napadu, ali izgleda da ovaj odbranu veze nema da igra, dalje. Sebičan plej, dalje... Stani, stani, stani, dobar, dovodi...
-Džouns se zove, sad ću da pošaljem mejl njegovog agentu...
-Posle ćeš, daj sad da pogledamo četvorku.
-Spor ko kurac, dalje. Slab ko kurac, dalje. Ovaj iz reketa ne izlazi, dalje. Evo ga naš čovek, dovodi...
-Da vidimo, Majls 24 godine, čak i drži rekord koledža Gonzaga
-Nemoj da pričaš, u čemu, blokade, skokovi, poeni?
-Ne, piše da je uspeo da izduva 17 džongli za jedno veče, ali i sam kaže da nikad nije duvao na dan utakmice
-Meni je to dovoljno, dovodi…
Svetlana Bojković sindrom
Osobina samozvanih gospođa koje ne mogu da podnesu neki prost ili nepristojan izraz.
Gospođa: Kako si ti jedan fin dečak, reci mi, koliko imaš godina?
Dete: Šta te boji kujac baba.
Gospođa: Ah, gospode Bože, pa čemu li vaspitavaju ovu našu decu, pa ti bi već trebao da ideš na časove klavira a ne da izgovaraš takve gadosti. Ne kaže se kujac, nego kurac to bi već trebalo da znaš, ustvari ne ni kurac već penis ili falus, moja deca su u tim godinama sve to znala jer sam ih ja tako vaspitavala, kod mene nije bilo tabu tema. I ja za tebe nisam baba već gospođa.
Dete: Ne seji baba!
Gospođa: Ja sam šokirana, pa ti ćeš izrasti u jednu veoma primitivnu individuu. Gospodine, pa vidite li šta vaše dete govori dok vi čitate novine?
Tata: Pu jebem ti,opet neki porezi… A? Izvolite šta ste hteli?
Gospođa: Pa zar ne čujete kako se vaše dete izražava, govori ružne reči, a meni je reklo da sam baba.
Tata: Vidi kevo, ti sediš u ovom parku jer si dokona, a ja sedim jer sam ostao bez posla, a nisam kući da se ne bih svađao sa ženom koja je takođe ostala bez posla, došao sam ovde malo da odmorim mozak i boli me kurac šta mali govori, ajde bre pusti me na miru nemoj da me smaraš!
Gospođa: Ju, ju, ju, kevo, smarati, pa kakvi su to izrazi, gospodine treba da vas je sramota vi treba da dajete primer ovom detetu a vi ste još gori od njega!
Tata: Ma odjebi bre više od mene ženetino dosadna, idi davi nekog drugog, ajde mrš u pizdu materinu!
Dete: Mls u pizdu matejinu!
Tata: Tako je sine, nek si joj reko, dođi da te ljubi tajo kuronjo moj…
Gospođa: Prostaci…
Griže savesti ropskog pira
Radiš i po osamdeset sati nedeljno, trpiš lopurde sa kupljenom diplomom, ili uspešne privrednike sa ratnim plenom, rmbačiš! Kad sve sabereš i oduzmeš, jednostavno robuješ. Još se tešiš da si privilegovan što uopšte radiš u ovo ludo vreme.
Na kraju meseca budeš nagrađen platom i, nazovi, stimulacijom, a to sve skupa, krajnja je demotivacija. Kap je prelila čašu! Započinješ zapadnjački model "živim za vikend" života. Zaboravljaš najvažnije! Mladi Englez, kada sa sebe spere rođenu povraćku i dalje ima para da u ponedeljak kupi doručak. A ti? Dabome, nemaš ni za pogačicu. Nije bitno, organizuješ svoj pir! Pir Starih Slovena pravio se povodom ispraćaja u smrt, a ovaj tvoj povodom ispraćaja smrtno zarađene banke. Bolje jedan dan da živiš kao kralj, nego ceo život kao siromah. Doživljavaš Pirovu pobedu na sopstvenom piru!
Osvanuo je ponedeljak! Vraćaš se u kolotečinu smrdljivog autobusa gde se, naravno, švercuješ jer si potrošio i pare za markicu. Iz ranca ti smrdlja sendvič od tirolske kobasice, jer za bolje nemaš, a i ovo si dobio od majke! Užickaćeš tu i tamo neku cigaretu, jer ti sav Sobranje ispuši ona znojava krava koju si celu noć pojio mohitom, a nisi se ogrebao ni za jedno drkanje. Gricka te savest i pitaš se "gde ti je bila pamet" i ponavljaš u sebi kako "nećeš više tako"… čvrst si i nepokolebljiv u svojoj odluci. Okrećeš novu stranicu života! Naravno, odluka je pravosnažna do naredne plate, kada zaboravljaš svoje ropsko mesto pod suncem i ponovo, bar na par sati, postaješ direktni potomak Rokfelerovih.
Petak veče:
-Dečko, donesi 'vamo ko šta pije, puta dva! :pali Kohibu: Pošalji onim devojčicama u ćošku neke koktelčiće, a nama za posle o'ladi jedan Moet! I evo ti ovo, odnesi muzici, nek' sviraju onu moju!
Ponedeljak ujutru:
(obraća se slučajnom prolazniku na autobuskoj stanici)
-Izvin'te gospodine, imate jednu cigaru?
Ćao, da li želiš da ti platim piće
Rečenica kojom devojke muvaju momke u američkim filmova i serijama i obratno, tzv. pickup line. Tu rečenicu od naših devojaka u srpskim filmovima teško da ćete čuti, a ril lajf da ne pominjem.
Exit, Guča, Beer fest, Kupusijada, Slaninijada, nebitno…
Strendžerka: Ekskjuz mi, haj, ken aj baj ju a drink
Srbin 1: Brate, šta kaže ova, ’leba ti?
Srbin 2: Mislim da hoće da joj platiš piće
Srbin 1: Pa i nije neka riba al ajde, oću, prevedi joj...
Srbin 2: Maj frend vil baj ju a drink
Strendžerka: Nou, nou, aj vont tu baj him a drink
Srbin 2: Brate, ova hoće tebi da kupi piće
Srbin 1: A? Jel ona bre normalna, što ona meni da kupi?
Srbin 2: Sad ću je pitam. Vaj du ju vont tu baj drink for maj frend?
Strendžerka: Ajm Ešli from Ju Es Ej, end aj tink det jor frend is kjut
Srbin 2: Amerikanka brate, a izgleda da se loži na tebe i da hoće da ti kupi piće kako bi je plodio
Srbin 1: Šta bre? E nema šanse, oni misle da sve nas mogu da kupe, e pa ja nisam na prodaju, da je neka pička pa i ajde, da joj kažeš da ide u tu Ameriku i neka kupi nekog crnca ili nek se jebe sama...
Srbin 2: Maj frend daznt vont tu hev seks vit ju
Strendžerka: Vot? Ar ju krejzi? Fakin S(e)rbs…
Srbin 2: Ode brate, naljuti se, rekla nam da smo ludi i da se jebemo
Srbin 1: E taj deo sam razumeo. JEBI SE I TI MAMU TI JEBEM AGRESORSKU!
Fašizam
Дефанзивни механизам у облику усклика, људи сатераних у ћошак без даљих аргумената.
1) - Господине не смете паркирати ту.
2) - Зашто? Зар ово није разумно место за паркирање?
1) - Господине, ово је тротоар Трга Републике, а хаубом сте одрали седам метара фасаде Народног музеја.
2) - ... Фашизам народе!
------------
1) - Госпођо, ја сам ваш комшија, живим један спрат испод вас. Наиме, ваше мачке ми свако вече улазе кроз прозор и серу ми по постеру Ненада Зимоњића, па сам само хтео да вас замолим да затварате прозоре пре него што легнете.
2) - Ја сенилна? Па зар смо се за ово борили? Мрш фашисто! Живео друг Стаљин и светска револуција! ::пљас вратима::
------------
1) - Децо, по завршетку Другог Светског рата јавила се парола као одговор на контраидеологије која гласи "Смрт Фашизму..."
2) - МОЈ ТИ У ОРГАНИЗМУ!
Aj' dok si obuven
Najbolji izgovor za uvaljivanje odlaska u kupovinu. Dođeš gajbi s posla oko 18.25 h, mrtav umoran, usput si u autobusu fatamorganisao izuvanje cipela, pranje nogu i zakasneli ručak, da bi te ukućani dočekali nestrpljivo k'o kurirsku službu samo da ti uvale još jedan "mali" zadatak, onako "usput" i "časkom".
Ja: Stig'o sam!
Keva: Eee sine, 'ajde dok si obuven da skokneš časkom do prodavnice da mi uzmeš testeninu, ulje, vegetu, brašno, kakao, cimet...
Ja: Opa, polako! A šta je s njom? (pokazujem na sestru)
Sestra: E, odjebi, mrtva sam umorna, bila sam na faksu ceo dan!
Keva: Pusti nju, znaš da uvek zaboravi nešto da uzme.
Ja: Pa zato postoji spisak, a ionako po ceo dan kuca po tom mobilnom, može jedan usrani spisak da ukuca za cirka 12 sekundi. Šta je s ćaletom? Što on nije iš'o?
Keva: Spava, umoran je, imao je danas neki izlazak na teren.
Ja: Ma do jaja. Radi po komunjarskom radnom vremenu i pored toga ne stigne u jebenu prodavnicu da svrati. I još spava poslepodne. Ja ako vidim sunce preko dana ja sam srećan, a vas bole... i što me koji kurac niko nije zvao, ili poslao poruku?
Keva: Sine, umesto što se raspravljaš, mogao si dosad triput da odeš i da se vratiš. (argument posle kojeg stane vreme)
Ja: Ajde... daj pare.
Keva: Ajde ti od svojih para, vratiću ti kad mi legne plata.
Ja: Naravno.
Baba: Sine, ajde, ne bilo ti zapoveđeno, svrati der do apoteke, uzmi mi jedan ranisan, ubi me želudac.
Ja (u bradu): Ako te ne ubije želudac, ima ko će da se potrudi...
Keva: Što si bre tako bezobrazan?!
Ja: A što ona ne ode malo da protegne štap? Ujutru zna da trčkara po domovima zdravlja sa svojim saborcima. Jebote lebac, s kakvim lenčugama živim... DOBRO BABA UZEĆU TI LEK! A ti kevo, bolje da si spremila nešto dobro za ručak jer sam gladan k'o vuk!
Keva: Sve današnje smo pojeli, ost'o je pasulj od prekjuče, saću stavim da se podgreje.
Ja: O jebo vas pas, jedete k'o popisna komisija! Aj ćao!
Sestra: Uzmi sok!
Troldžija
Lik koji troluje na krajiškom prelu. Ima običaj da u sred pesme izbaci neke svoje rime i pokvari narodu veselje. Takođe poznat je po tome što ga Krajišnici stalno isprebijaju, pa se kući vuče kao olinjala seoska mačketina koja popije koju oklagiju pride, jer ima ljubomornu ženu sa veoma lakom rukom.
Žare i Goci okupili društvo ispred pilane, tu su i zvučnici sa Alpina pojačalom, toči se rakija i mezi se. Kreće i pesma :
-Malo Slađa malo Zorka...
(ubacuje se troldžija)
-Malo sise i pičoka, pojebe se više koja
eto đe je snaga moja!
Gosti se krste i levom i desnom, prelazi se na sledeću pesmu.
-Milice kćeri tatino zlato...
(troldžija mu dao po spemu)
-Tebe bi čiko za sisu vato!
U tom trenutku gasi se pojačalo, a pale se pijani Krajišnici sa arsenalom koji su preneli preko granice još devedest pete. Epilog priče je par stotina hitaca, šumski požar i krivična prijava protiv NN počinioca.
Narodne izreke
Реченице без икаквог смисла и праве истине, изговарају их празни и глупи људи.
ЂУРО НА ШАЛТЕРУ:
Ђуро: Добро јутро, ево ја поранио мало...
Службеница: Поранио, зору преварио!
Ђуро: Добро.Ја сам хтео да извадим родни лист, ако може.
Службница: Наше горе лист!
Ђуро: Овај... Да, ако може, треба ми за школарину.
Службеница: Школарина ђаволова трошарина.
Ђуро: Па, је л може?
Службеница: Све се може кад се хоће!
Ђуро: Добро, дај!
Службеница: Ко журио, врат сломио.
Ђуро: УМРИ КРАВО!
Службеница: Ко другом јаму копа, сам у њу пада...
(наставља се...)
Zbog ove mi kuća nema fasadu
Kaže se za pjesmu koju mnogo volimo, koja nas u srce pogađa, i zbog koje smo u kafanama mnogo novca potrošili.
(počinje pjesma)
-Kume, zbog ove mi kuća nema fasadu.