Lik koji troluje na krajiškom prelu. Ima običaj da u sred pesme izbaci neke svoje rime i pokvari narodu veselje. Takođe poznat je po tome što ga Krajišnici stalno isprebijaju, pa se kući vuče kao olinjala seoska mačketina koja popije koju oklagiju pride, jer ima ljubomornu ženu sa veoma lakom rukom.

Договорили сте се да се видите вечерас.
Још јутрос си почела да стружеш изумрле ћелије са своје телесине, да рибаш зубе, као да снимаш колгејт рекламу и бираш одевну комбинацију, саветујући се са пет другарица, мамом, сестром и феминизираним другом. Да будеш лепа и фина, а опет похотна. Да му крв проври од јачине твог секскуалног набоја, али да се обузда и испоштује твоју чедност.
Причате како си ти несрећна у љубави, иако су ти недавно раздвојили природу и друштво, како је он преписао све на контролном из хемије и оверио четири пива, па ћале хтео њега да овери, како си се посвађала са Маријом јер је купила исту торбу... Причате глупости.
Непријатна тишина, збуњени погледи и његова језичина надомак твоје леве шестице. У облацима си. Жмуриш и машташ, док бисерне капи пљувачке пливају каналом ваше страсти. У делиријуму си. Поватала би се са њим, али, ипак си ти смерна девојка и нећеш допустити да оде даље од пољупца. Пољубац, безопасан, интиман чин, лаган попут пролетњег ветрића.
Неколико дана касније.
Тресеш се као комшија који се на суво скида са допа. Топло ти је, облива те нека телесна течност као да печеш ћевапе у Роштиљку на плус 30, отекла си, да гуташ не можеш, да причаш немаш снаге. Више пута дневно си спознала укус сопствене трбушне дупље. У први мах, капираш, то је то. То је та заљубљеност. Као у песми, немаш апетит, врти ти се у глави. Мали ти је помутио разум. Курац.
У други мах скапираш да си добила мононуклеозу. Симптоми су слични, само ти ово друго уништи јетру као вињак сеоској пијаници.