Једно од најиритантнијих питања која могу да се поставе једном студенту. Онај који то питање поставља или никада није студирао (па не зна како је кад ти поставе то питање), или јесте студирао, па с намером јебе у мозак студента. Најчешће их постављају тече и тетке и којекакви рођаци (које би апсолутно требало да заболе тукидид колико ти је испита остало), затим родитељи другара и другарица из школе (како би те упоредили са својим дететом) и поједине колеге с факултета, како би видели да случајно ниси даље одмакао од њих или како би после покушали да ти набију комплекс реченицом ''Е, ја сам дипломирао/ла!''

Način na koji okoreli kompjuteraš kreće u ofanzivu muvanja istoimene devojke sa kojom se upravo upoznao.

U neki jutarnji čas, pre nego što se matorci probude za posao, a posle petlova, persona koja se vratila sa lokanja oseti potrebu da se pokloni idolu porcelanskog boga smeštenom u kupatilu svake kuće.
Molitva se obično sastoji od klečanja pred idolovim nogama uz besomučno zabacivanje glave sa vremena na vreme u pravcu unutrašnjosti šuplje bogomolje.Obavezan je šamanizam, dok vam se duša odvaja od tela, u vidu tihog mrmljanja i psovanja, trenutka samopoznaje- ''Koji sam ja som'' i po kojeg ''Jao Bože'' kada vas uhvati religijski zanos.

Ritual se završava ogromnim olakšanjem kao znakom uslišene molitve i odvlačenjem u sobu uz nadu da ne naletite na ćala koji je krenuo na brijanje.

Црвена, 'иљадарка, Вајферт, али у једнини. Сама за себе, усамљена попут асоцијалног Рушањца на концерту алтернативног бенда у сали Дома омладине, изгубљеног у одсјају црвене фарбе за косу риба које миришу на воћне купке и дуван.

Тричава, раздрндана, спремна да буде потрошена на маргиналне ствари, али опет у подсвести једног сиромаха величана, јер јебем му матер, не може да буде мало ако има четири цифре.

Деда се испрсио и нашао за сходно да на тај начин награди читаву годину проведену у читаоници, Галатасарај је добио Бешикташ, небитно. Добио си је, имаш је. Јебена црвена, она је главни адут твоје вечери. Данас вреди само десет јевреја, али захваљујући њој ћеш да циркаш, надуваш се, возиш се таксијем од Булевара до Опова, или да урадиш неко слично срање које потврђује да твоје ситне, паорске жеље само додатно потврђују твоју просечност. Знаш да не можеш, али курва се и даље црвени, даје тај манијачки буст као некад. Данас је само гајба пива, а и даље се буса као да вреди пар пристојних патика, крв ли јој јебем црвену.

Fantomsko osećanje. Dolazi niotkuda svako veče posle 10h, kad studentskoj mukici dođe iz dupeta u glavu da je prošao još jedan dan bez hvatanja za knjigu. Malo prošara po organizmu, ispijenom od kafa, cigareta, alkohola, monitora i želja za seksom, izazove poneki proliv, mučninu i strepnju da će, ako tako nastavi, okinuti godinu. Prolazi nakon višečasovnog spavanja, i sledećeg dana uopšte ne remeti svakodnevne aktivnosti kao što su igranje igrica, zujanje po gradu, po Vukajliji, Fejsu, varenje, gledanje TV-a... Sve do 22h kada se javi ponovo.