Vraćanje svih kuglica računaljke na levu stranu.

Povratak sistema u prvobitno stanje i uređenu strukturu istog.
Ustaneš, juriš, učiš, radiš, nerviraš se, prešačiš, trčiš, jedeš na brzinu, spavaš malo, buljiš u ekran, truješ se cigaretama, uništavaš se alkoholom, lumpuješ, oboljevaš od sezonskih virusa, svađaš se, stresiraš se, besniš, opet radiš, jedeš masno, tuširaš se hladnom vodom, unosiš kofein, čupaš kosu od besa, potiskuješ negativna osećanja, udovoljavaš drugima i tako jedno 355 dana godišnje. Onda odeš na more 10 dana, resetuješ se i odmah nakon toga nastaviš da ustaješ, juriš, učiš, radiš, nerviraš se....
Ako nemaš uslove za letovanje, onda samo produžiš ovo stanje na 365 dana godišnje i to je to.

1. Odlazak na slavu
a) rakija
b) supa
c) sarma
d) pečenje
e) pivo
RESET
2.Odlazak na slavu na drugo mjesto
a) rakija
b) supa
c) sarma
d) pečenje
e) pivo
RESET
3.Odlazak na slavu na treće mjesto
a) rakija
b) supa
c) sarma
d) pečenje
e) pivo
SHUT DOWN

Dobar udarac u glavu (cuska)! ;)

Popodnevna dremka.

Vracanje stanja u prvobitni oblik koji i nije bas uvek ugodan.

Ovde je ključni pojam "dovoljna" količina alkohola popijena prethodne večeri (dana) što je ujedno i sam čin resetovanja. Sutradan nastaje tzv. "postresetna faza" koju karakteriše jaka glavobolja, veliki broj pokušaja da održavaš ravnotežu na relaciji kupatilo-krevet, osećaj da ti samo konac drži uši. Tu su i propušteni pozivi, sms-ovi "koje nikad ne bi poslao", mnogo pitanja na koje nemaš odgovor, pokušaji rekonstrukcije jučerašnjeg dana mahom bez uspeha, odraz u ogledalu koji polako počinješ da prepoznaješ, "bled kao krpa" ili "aristokratsko bela" nijansa boje lica, odsustvo apetita i "definitivna" odluka - "više nikad neću piti". Opet delimičnim normalizovanjem vitalnih funkcija odluku preinačuješ u "više nikad neću TOLIKO piti".