Izjava osmogodishnjeg dechaka na datu temu...iz knjige "Bukvar dechjih prava"

- Šta to bi sinoć, sestro slatka?! Čujem da si napravila frku u kafiću...
- Čulo se, a?! Pa, prišao mi neki perverznjak nenormalni i morala sam dezodoransom da mu isprskam oči da odjebe!
- Ahahahaha, jesi luda! Šta tačno bilo?
- Ma, jezivi lik... Niti ga znam niti poznajem, a on mi, zamisli molim te, priđe i kaže: "Izvinite, gospođice, ali želeo bih bolje da Vas upoznam. Biste li popili piće sa mnom"?
- Nemoj da pričaš?!
- Da, bre! Ko još tako priča, to skroz jezivo! A tek onaj mladež, šta li, na obrazu što ima! Fuj! I ja šta ću, morala sam da se zaštitim i dobio je "Reksonu" u oči! Jbg, nemam suzavac, u zaostaloj zemlji živimo...
- E, pa ako mu je, mamu mu jezivu i perverznu!
- Jeste, bre! E, a kad se samo setim onog... Kako se ono beše zvao... E, to je frajer! K'o juče da bilo... Stojim k'o dama za šankom i natežem pivo, a on onako u prolazu me romantično šljepne po guzi i kaže "E, dobra kanta! Jebo bih ovo dok ti oči ne ispadnu"! To je, bre, gospodin čovek, džentlmen, pravi muškarac! Sa onom plavom kosom, mačorskim očima i mišićima drvoseče, novim BMW-om...
- E, ali nema dobrih muškaraca više...
- Nema... Gde li su nestali? I taj nestade bez traga već ujutru... Kakve sam ja loše sreće.

Легално је само у једном смеру.