Kad u ranu jesen skupljas pecurke kraj reke, oko tebe na sve strane zreli, bogati zvuci, mirisi i ukusi. Fali jos samo jedra seljancica rumenih obraza, sa korpicom u ruci. Umesto nje naletis na lokalnog alkosa kako kenja u zbunju, od kopriva dobijes osip, pokupis par krpelja i na kraju se prokenjas od otrovnih pecuraka!

Kad se kafana nalazi na kraj sela, a ti živiš u žutoj kući.

Ono kad seljak nazove kerusu ,,Belka", i svaki put kad
je zove dotrci mu komsijina krava.