Pravi srpski šef je obično proleter. To su naslednici onih ili oni koji su posle II svetskog rata dobili od onih koji su imali i koji su radili na svojim dedovinama. To se u narodu zove - otimačina!

Otimačinom su se bavili isljučivo vrli članovi SKJ.

Pored imetka koji je stekao, dobio i besplatno obrazovanje i mišljenje za ceo svoj život. Iz tog razloga pravi srpski šef nije imao potrebu da uči već samo da napreduje sa težnjom da jednog dana postane šef svih šefova.

Pravi srpski šef je obično direktor, rukovodilac ili neki niži ali perspektivni brigadir društvenog ili državnog preduzeća i onog momenta kad to postane on to preduzeće prihvata isključivo kao svoju dedovinu i ličnu imovinu.

Pravi srpski šef je obično uz pomoć države završio neke studije, ili neke specijalističke studije samo i samo za svoje preduzeće, takozvani kalemarski kurs. Najbolji srpski šef je onaj koji je od bravara postao veliki šef. To je postigao završavanjem velikog broja kurseva i pohađa ih sve dok na kraju ne dobije mr ili dr ispred imena. Pravom srpskom šefu se dodeljuje stan, službeni auto i švalerka. Ako želi da napreduje ona ne sme da mu bude dovoljna, mora da ima još nekoliko komada za promenu i da uporno priča kako nema i da svakodnevno daje materijal čaršiji za priču. Živi sa devizom “Za dobrim konjem se diže prašina, ali za lošim još veća!” jer ako se o njemu ne priča može da zglajzne i kao takav bezvredan gubi sve stečeno svojim zalaganjem.

On uvek laže i ne trepće. Ako trepne - najeb'o je!

Kao pravi srpski šef on mora da:

-ide po mišljenje svakog jutra kod velikog šefa

-održi monolog o merama štednje i lošeg stanja u državi na jutarnjem raportu

-izriba kafe-kuvaricu čim uđe da donese posluženje jer joj osmeh nije dovoljno širok, a dekolte dovoljno dubok

-ispriča dva fazona na koja će ostali grleno da se smeju da bi se stekao utisak idealne atmosfere i odličnih kolegijalnih odnosa. Ako se neko ne smeje odmah dobija etiketu baksuza i kretena

-Nakon toga obavezan je da podeli i radne zadatke i zakaže raport na kraju dana.

Nakon jutarnjeg brifinga, u toku radnog vremena, pravi šef je u obavezi da prema svojim sposobnostima i mogućnostima

-ispriča dva masna fazona sekretarici za dobro jutro, uz doručak i pred polazak kući. Sekretarica je obavezna da se smeje, jer mu to diže moral i hrani ego. Ako se kojim slučajem desi drugačije onda pravi ršum dernjajući se okolo kao manijak.

-Ako sekretarica dozvoli obavezan je i da je štipne, pipne i kaže kako je njen muž obična skot i nesposobnjaković i da će ona napredovati u službi ako na primer ostane da kuca trebovanja, dopise i raznorazne izveštaje u popodnevnim satima. Ako ne pristane, ima da dolazi i nedeljom i da kuca i da riba i da kuva kafu.

-Ako je dobre volje on se okane sekretarice i kreće u lov na prvi poluljudski oblik žene koja se pred njim stvori. Ako ignoriše njegove uvrnute šale, izlizane fore i tri put za redom namigivanja, on je dužan da joj kaže, da je glupa, ružna i da nikada u životu od nje neće postati prava žena.

-on može da šeta i obilazi svoje zapsolene ili da ih zove telefonom i na pet minuta ako ga ne mrzi.

-zatim je dužan da nekog izriba i da mu obavezno kaže da je baksuz, glup i da od njega nikad neće postati šef, i da o pravom srpskom šefu može samo da sanja. Tom činu bi trebalo neko da prisustvuje, najbolje sekretarica, tako će takva informacija najbrže da stigne kod glavnog šefa.

Na kraju dana održava raport, i obavezno mora da dâ:

-primedbu na njihov rad. Ne sme nikada da kaže da je nešto dobro jer to može da ugrozi njegov autoritet. Nakon ispravke pravi srpski šef raportira velikom šefu i kaže da je on sve sam uradio, a ako mu veliki šef kaže da to nije dobro, onda se obavezno unese ispravka i kaže da je to uradio jedan nesposobni i da će odmah da mu skine rešenje zbog toga ili 20 % od plate..

-tapše po ramenu svakog ko može da mu plati ručak, ko ga zove na slave, ručkove i večere, ko mu donosi jagnjiće, prasiće, sira, mleko i jaja i ako nekom slučajno padne na pamet da o tom prozbori neku lošu reč, pravi šef je dužan da preti otkazom ili najblažim oblikom “srediću te ja” i tom činu ne sme da prisustvuje niko, kako ne bi slučajno neko imao bilo kakav dokaz koji bi mogao da ga ugrozi.

Naravno pravi srpski šef mora da ispuni neko od svojih obećanja, i ako ne daje otkaz, ili promeni rešenje, vređa, ponižava i preti.

-zatim obavezno ide na poslovni ručak isključivo u kafanu koja je namenjena samo za takve šefove i svakom podređenom je privilegija da časti svoga šefa i bude viđen u njegovom društvu (na račun firme). Za vreme ručka obavezno treba da nariba konobara, kuvara i gazdu i da bira pića sve dotle dok ne provali da neko nema. Onda čeka da se isto donese. Zatim treba da kaže da je plagijat i najstrašnije popljuje proizvođača. Ako ga mrzi, obavezno naručuje viski i buteljke.

-Kući se obavezno vraća pijan.

-Zatim svojoj ženi nabije na nos da prima veću platu od nje, ako je u radnom odnosu, a ako nije kaže joj kako je glupa i ružna, kako ne zna da kuva i da zbog nje mora da jede negde drugde, kako ga sramoti i da mu se skloni da je ne gleda.

Pravi srpski šef je čuo za internet i ima jedan poslovni i jedan kućni mail. Kućnom pristupa samo od kuće, a poslovnom na poslu.

Pravi srpski šef je srećan ako njegova sekretarica zna da mu otvori poslovni mail i ako zna bilo šta da radi na računaru..ali nema veze ako ona ima samo pisaću mašinu i samo na njoj zna da radi jer ona je najbolja sekretarica.

Kućni mail otvara jednom mesečno i svađa se sa onima koji su mu poslali ponudu za vijagru na sav glas, da ga obavezno čuje i komšiluk. On ima najvećeg đoku na svetu i nije se rodio taj koji će njemu da nudi vijagru. Sklon je da svom đoki daje nadimke i da mu tepa da je naveći i najlepši, ili u najmanju ruku da je najbolji tehničar. Što je inventivniji njegovo samopouzdanje raste do te mere da sam sebe uspe da ubedi u isto.

Pravi srpski šef, obavezno u kasnim večernjim satima mora na posao, jer bez njega ne mogu ama baš ništa!
Sada je taj šef veliki demokrata..
i slavi Slavu u kafani kao sav ''normalan'' svet!!