Mnogi, a pre svega oni koji će od naredne školske godine put visokoobrazovnih institucija, ali i oni kojima nije bilo suđeno da stignu do fakulteta, neviđeno mistifikuju studentski život. Jedni misle da se to svodi na neviđeno mučenje, da bi se došlo do parčeta hleba, a drugi da se malo zagreje stolica pred ispite, a ostatak vremena gubi na zezanje. Istina je zapravo negde u sredini.
Prvi veliki problem je kada se posle raspusta, sa srpskog atomskog vremena treba vratiti u surovu realnost, a to verovatno kreće već sa buđenjem. Neki pokušavaju da angažuju mozak jutarnjom fiskulturom za računarom, dok proveravaju preko TV-a da li se desilo čudo i ipak krenuo neki štrajk.

Profesori će uvek ceniti zalaganje pojedinaca na predavanju, ali to će ponekad umeti da iznervira ostale kolege, koji će takve izopštiti iz društva, ili ih makar zezati.
U toku semestra, shodno tome kada su kolokvijumi i koliko rokova ima, neki pokušavaju da smisle razna opravdanja za odsutstvovanje. Takvi će uglavnom biti kampanjci i na ispitu ili kolokvijumu izvući upravo ono jedino pitanje koje nisu stigli da nauče. Drugi će, opet, verovatno pod starim pritiskom roditelja stalno biti nervozni i delovati kao da su uključeni u struju. Sve u svemu, treba iskulirati njihov negativni uticaj. A kada i izađu na ispit, i recimo, nije im dan, često će se desiti da profesor nije spreman da ih ohrabri da rade na sebi. I iznad svega, takvima se veoma lako ispreče i još neki ometajući faktori, sa kojima se jednostavno mora živeti.
Roditelji takođe umeju da budu gadna smetnja sa svojim predrasudama, ali iskustvo pokazuje da se sa njima još i najlakše izađe na kraj.

Popodnevne i večernje aktivnosti ubrzo počinju da se svode- pored kompjutera- i na praćenje TV programa: dragoceni kapacitet svog mozga ubrzo počinjete da trošite na nebitne informacije poput onih zašto je i gde pukla cev, čime ponekad počinjete sami sebi da ličite na rođenu babu, a uveče morate da istrpite kako, dok učite vaša porodica nemajući šta drugo, po stoti put gleda ekstremno tupavu seriju.

Neki tek pred kraj studija počinju brige o tome šta će u životu. Sa druge strane, oni sa dobrom zaleđinom nikada nisu ni brinuli, a na njihovo prisustvo čovek jednostavno mora da ogugla. Neki studenti će jednostavno početi da uče strane jezike da bi okušali u inostranstvu, a takve će najviše čuditi činjenica da ima dosta stranih studenata ovde, koji , štaviše, uče srpski. Takođe, može se desiti da neki počnu da pronalaze uzore u ljudima koji su neverovatno lako prošli u životu.

Naravno, da ne bude sve tako crno, postoje i slobodne aktivnosti, poput odlazaka na svirke, a nekada popularne igraonice danas polako izumiru.

Gotovo neizbežno, pre kraja studija javiće se i nostalgija za periodom pre fakulteta, koji će izgledati neviđeno srećno, jer se problemi nekako najlakše zaborave.