Svrakopištuća čavka
Изумрла раса чавке гласа сличном свраки.Дуго је доводила у недоумицу стручњаке за птице.
"Балкански" пандан Додо птици са Маурицијуса са изузетком могућности летења.
Врло популарна у високим круговима друштва,статусни симбол на дворовима широм Балканског полуострва.
Изглед је сличан обичној чавки,само са већом главом и јарко црвено-жутим бојама na перјима.
По гласу је веома слична свраки,само за нијансу има дубљи тон.
Нажалост,неких чињеница о њеном постојању у данашње време нема.
Једини доказ је стих из песме преткосовског циклуса о Краљевицу Марку.
"...
а кад опече звезда у подне,
стаде Марко под млад јаблан у хлад,
на рамену му чучи верни пратилац,
није соко нит' орао сури
већ чавка,чуднога соја
чуднога перја и још чуднијег гласа,
жута јој се боја ко злато сјаји,
а црвена ко крв кључа.
Седеше они у мирноме хладу,
па кад са брда налетеше Турци,
стаде чавка пиштити ко сврака,
кљуца делију по сред чела бела,
узнемири Марка утонулог у сан.
У трену као кад засветли муња,
дохвати буздован,јунак над јунацима,
па удари на најезделу хорду,
четворици поломи хитре ноге
а двојици узавреле главе,
остала се тројица разбежаше.
Стаде Марко љубити чавку,
говорећи јој веселим гласом:
"Јаох мене чудна 'тицо храбра,
замало изгубих своју главу,
да не беше тебе и чуднога гласа,
оста' ја у крви до појаса,
спасе ме на правди Бога..."
