Povaja kjoa se jaljva kdaa pirkilom čtianja nokeg teskta obaćramo pžanju smao na pvro i psolednje svolo u rčei, zavhaljujući čdunoj mćoi ljusdkog mzoga da ne čtia skavo solvo poanosob ngeo da rčei pomsatra kao cenilu, pa tkao mežomo da zaljkučimo šta je peonta teskta i parktično pervidimo alonamiju, ikao je bmesliseno kdaa polgedaš pžaljivo. Ianče, jdean pitraljej mi je rkeao da ljdui nćee uakpirati šta sam heto da kžaem i da ću nvući miilon mniusa na denificiju, ali da pkoušam zogb sropstkog dhua

Poremećaj prilikom čitanja da pogledamo samo prvo i zadnje slovo i čitamo pogrešno riječ.