Vođenje ljubavi
„E, a gde to vodi, eeee....“
Idilične predstave koje nam usađuju od malih nogu, pravila koja nam nameću, ideje koje ne preispitujemo govore nam da je vođenje ljubavi polni odnos dvoje ljudi koji se vole. Po opšteprihvaćenoj definiciji, taj odnos mora biti nežan, sporog ritma, uz tihu muziku, svetlost sveća, čežnjive i nežne poglede... Fuj, zar ne? Obično i radimo to tako kako nam je predočeno da bismo trebali, ali prolazeći kroz usiljene pokrete, ne osećamo ama baš ništa (iako smo sa osobom koju volimo) i pitamo se kada ćemo moći malo da ubrzamo i prekinemo ovo smaranje.
Ali... Kada se opustite i otvorite svoj um, osetićete....
Milion emocija pomešano u jedno veliko energetsko klupko. Istovremeno osećati požudu, strast, ljubav i nežnost, dok svekolika ljudska emocija prožima naše seksualno biće stvarajući energiju dostojnu bogova, dostojnu onog trenutka kada niz grlo Apolona klizi slatki nektar sa Olimpa, dok se prepliću hiljade doživljaja u samo jednom gutljaju slatkog pića sa drugoga svijeta. Oni trnci koje ste osjećali dok ste hiljadu puta mislili o njoj/njemu, sada su maleni, ništavni, beznačajni prema onome što sada bitiše u vašem biosu. Dio ste nečega većeg...u epicentru ste ekstaze ludila... Vreme postaje relativna stvar, dok kroz telo prolaze slatke struje, a um se prenosi na jednu sasvim drugu ravan. Sve oko nas nestaje, a energija koja potresa naša bića sažima se u našoj svesti i doživljavamo trenutak u kojem osećamo jedinstvo sa bogom i univerzumom. Osećamo se besmrtno....
Плавооки мајмунчићи · 27. avg 2010.
