Vreme

Uvek aktuelna tema. Možete sa bilo kim, bilo kada, bilo gde započeti priču od vremenu. Obično se to dešava kada se osobe ne poznaju dovoljno, kada nemaju zajedničkih tema za priču ili kada je situacija neprijatna pa se jedino razgovor o vremenu tada čini prikladnim. Nakon ovog "vremenskog razgovora" obično sledi pauza tokom koje razmišljaju šta sledeće reći, ako im ništa ne padne na pamet, jedno od njih će sigurno kazati: "Pa dobro... Vidimo se, ćao!", a u sebi će razmišljati koji ga je đavo uopšte terao da stane i popriča sa tom osobom.

- Hej!
- Ej, ćao.
- Šta se radi?
- Evo ništa, šta ima novo kod tebe?
- Ništa.
(Mrtva tišina)
- Za'ladnelo jebote!
- Jes, vala, a juče bilo dva'es' stepeni!
- Kako se sjebalo ovo vreme.
- Ma jeste, svake godine sve gore!
- Ne znaš kako da se obučeš. Kad izađeš iz kuće natrontaš se jer je ladno, a posle prokuvaš!
- Ma da.
(Mrtva tišina)
- Žurim nešto.
- E i ja, matori, aj pa se vidimo nekad!
- Obavezno! Čućemo se. (U sebi: "Malo sutra ću te zvati, odavno sam obrisao broj.")
- Važi, ćao! (U sebi: "Nadam se da nema moj broj!")