pljuca, tj poslednjih 2dl u krmači, ima novo glamurozno ime

Пенушава течност која се формира при довршавању дволитарке или пивкана у стакленој флаши. Асоцира на пишаћу, непријатног је укуса и због тога се најчешће просипа.

Оно мало пива на дну флаше, које остаје после цевчења.
Процес настајања жбађа:
1. Дволитарка је хладна и ознојена, а лик који ју је купио први јој скида ђану и цевчи док му не нестане ваздуха;
2. Следећи који је у реду за цевчење не сме никако бити лик који није био код зубара још од вртића. Пажљивом проценом се прослеђује даље;
3. Обиђе још пар кругова док не дође до лика описаног у фази 2;
4. Кад лик из фазе 2 испије своје гутљаје пива, остатак се може сматрати жбађом, односно, преостало пиво има укус као шиптарски качамак. Не знам зашто, али има.
Такође, човек је развио осећај да ће се након испијања жбађа претурити и умрети болном али спором смрћу.

Onaj topli odvratni ostatak piva poznatiji kao babin svrš u plastici, limenci ili čak i staklu.
Ili čak onaj ostatak odvratni hrane i masti u sudoperi posle pranja sudova.
Sve u svemu neka odvratna nepoželjna materija koja smrdi ili je ostatak nečega.

Mala kolicina piva koja nakon ispijanja ostane na dnu flase. A flasa je najobicnije od 2l...
Loseg je ukusa, ustvari pivo koje nema ukus piva!

Talog koji se napravi na dnu čaše piva. Imam drugačiji ukus od ostatka piva, koji je za hipstere odvratan.