Будим се у пола 12. Очи су ми крмељаве и тешко их отварам. Требаће ми папагајке да скинем све те крмеље. Ах животе, робијо. . .Истежем се, пуцкетав звук се чује. Руком сам закачио књигу коју сам синоћ онако, овлаш прелистао и која ме је успавала брже од "Лаку ноћ децо". Узимам је у руке и чудим се њеним магичним својствима. 'Гдје сам оно стао синоћ', питам се, хммм. . .'да није на 31 страни'. . .*зееееееееев*