Skroz zajebano ...
Ah, eto i moje discipline. Prirodno je plašiti se visine, sasvim je sigurno da nam je evolucija uvalila ovaj strah nakon što se neki naš predak stropoštao niz Goliju, pokušavajući da se ispiša u potok u podnožju. Osim ako ne čistiš prozore na Beograđanki (sudeći po samoj zgradi, taj posao ne postoji), nema razloga da se izlažeš visini. Šanse su da će te neko (poput nas) naterati da odradiš jedan bandži džamp pre no što umreš. Znaš kako će to izgledati? Približavaš se skakaonici, samo šaka beta blokatora koju si prethodno sasuo u sebe te sprečava da se ne raspadneš od straha. Pomisliš “sad ili nikad”, skačeš. Kakavo crno osećanje slobode, pičke-materine. Te dve sekunde dok letiš, srce je batalilo šljaku, a kada te konopac konačno povuče, jedino što osećaš jeste braon supstanca kako ti se sliva od struka ka glavi i čuješ podsmehe istih onih riba koje si hteo da impresioniraš. I tako bespomoćno visiš i misliš se koji ti je kurac tako nešto u životu trebalo. Adrenalin je precenjen skroz !