Deo jednog od najvećih praznika, Božića. Svi su veseli (bar bi tako trebalo da bude), ide se u crkvu, pali se badnjak, takođe prilika da vidiš neke poznanike i čestitaš im Novu godinu, ako već nisi imao prilike za to. Takođe, još jedan razlog za odlazak je i kuvana rakija i vino, koje je fenomenalno. Svi se trude da budu fini kako i priliči prazniku, sve dok ne dođe na red da se uzme badnjak koji popovi iznesu u dvorište. E tada se ova fina gomila ljudi pretvara u krdo (ne bih rekla životinja, jer se i kog njih zna ko je vođa), nego u jednu nazalost prostačku i gramzivu skupinu koja se otima oko badnjaka i psuje majku boziju kome stigne. Tu se ne zna ko koga gura, ko kome otima iz ruke granu, a neke starije gospođe (da ne kazem babetine), koje glume da su bolesne i jadne, u tim trenucima postaju toliko "zdrave" i toliko se otimaju da ni supermen ne bi mogao da ih zaustavi. A ne daj boze da nekog zamoliš da ti da bar jednu granu, kad već ima 10, neće ni da čuje.

Јединствена прилика да родитељи са својом децом оду на једнодневни излет до цркве који се одржава сваке године.

Veče kada se,po običaju,pali badnjak,pred crkvama,pred kućama,na ognjištima i slično.
U mom kraju to je momenat kada se ide u šumu po zaostalu i skrivenu municiju i naoružanje iz prethodnog rata,da bi se moglo što više šopati za najradosniji praznik-Božić.

Jedino veče u godini kada moraš da ostaneš u kući i jedino veče u godini kada baš moraš da odeš do grada.