Uletim danas u Šabačko pozorište, prvi put posle Crvenkape u četvrtom osnovne, kada na blagajni, da ne poveruje čovek, Donald Saterlend. Ja se ukipih na prvu, sredih malo kosu i na tečnom engleskom progovorih:
-Mister Donald, svojeručni autogram pliz.
Podbacim mu pod nos, papir i plajvaz, a on meni na našem jeziku, dok je trpao dinarsku vrednost od 15 evra u džep:
-Beži mali u tri lepe pizde materine.
Svatih ja da ni Holivud nije što je nekad bio, iskvari se čovek preko bare, pa mu pređoh nekako preko toga.
Kasnije kod Jankove škole sretoh sina od Tonija Soprana, ali sam njega navario na prvu, poučen prethodnim iskustvom, a i ide mi na kurac.