Beskrajna priča
Стара игра за прекраћивање времена. Потребно вам је неколико људи, оловка и папир. Игра се тако што папир иде у круг, а свако редом пише по једну реч. Текст на папиру би требало да има смисла, али углавном нема, пошто свако тера своју политику. Игра се док вам не понестане папира, или моћи да се керебечите као мутави на нечију болесну одвалу.
Чика Соња има гараву и смежурану сису, која даје устајало, умашћено, чоколадно, говњиво дете. Она воли да поскакује на Шљукићевом маленом, ужеглом, деформисаном, кривом, слепом оку, крвавом и пихијастом, које је влажно, скорело, знојаво, са укусним, увенулим гљивама које су узбране испод Зокијевог знојавог длакавог, умазаног штапићима, рошавог, маснокосог, гнојавог, хендикепираног, обојеног, јуче уфлеканог, губавог, мртвог, искасапљеног, полусмрзнутог, повређеног, енглеског, озлеђеног, левог јајета које је закуцано зарђалим, тупим ексером за трули пањ.
Beskrajna priča
Radni naziv za "karakteristične sudske" procese koji se po potrebi izvlače iz raznih fijoka i traju decenijama da bi se zadovoljila glad za bajkama i pravednim životom kod onih "što nemaju 'leb da jedu". Bajke traju, a glavni junaci su, hvala Bogu, zdravo i još uvek dobro.
Kertes, Trefovi, Kiprovi i ostali veprovi...