Sedam je sati, dan kao i svaki drugi. Uz šolju čaja od nane otvaram oči koje u tom trenutku izgledaju kao dva krompira oko kojih se stvorio plavi sloj boje patlidzana. Dok se gledam u ogledalo primećujem da sam žut kao limun.Imao sam temperaturu. Na inicijativu starih morao sam lekaru. Prečicom, kroz komšijin povrtnjak mi nije trebalo mnogo. Kod doktora gužva. Kao klasovi kukuruza svi poredjani ispred vrata. Pored mene neka cura, jos zelena ali njene kestenaste oči i tamni karmin boje trule višnje me omamio na koji trenutak. Dovoljno da izgubim mesto u redu. Zvala se Ruža. Nakon nekog vreme brzinom lista na vetru provukoh se do doktora...