Bog je izmišljeno biće, koje su prvobitno izmislili u divljačko vreme nepismeni i dokoni ljudi, a onda su taj koncept prigrlili dokoni i zlobni popovi (koji vole malu decu iz nekih nepoznatih razloga) kako bi kontrolisali ljude i upregli ih da rade. Postoje različiti bogovi ali se trenutno vodi trka između Isusa Hrista (na srpskom) iliti Isusa Krista (na modifikovanom srpskom iliti na ustaškokroatskom jeziku) i Allaha (na balijskom jeziku) za boga broj jedan.

Isus je bio mlad ješa koji je iz svoje dokonosti i čiste zlobe počeo da mlati sve i svašta sve dok ga nisu nabili na krst, nakon čega je rekao "jao" i izdahnuo neuskrsnuvši kao sin božiji. Sve je to brilijantno opisala i zabeležila u svetom sranju, pardon svetom pismu smerna Milka Canić, čiji fosil je izložen svako veče na nacionalnoj televiziji nebeskoga svečetničkoga srpskoga naroda. Srpska deca ga vide kao pojavu sličnu ljubičastoj kesi. Zašto baš ovako, naučnici još nisu utvrdili.

Drugo mesto (a sudeći po brzini razmnožavanja nekih primata buduće prvo mesto) zauzima Allah čije je postojanje namlatio prorok Muuuuuhamed u svetoj knjizi KUR-anu. Muhamed je bio mladi balija koji je iz svoje dokonosti pušio hašiš i utripovao od muve koja mu je letela po sobi da je anđel Gavrilo, a ostalo je već poznato. Uglavnom Muhamed je iz čiste dokonosti i zlobe mlatio sve i svašta, sve dok nebeskom velikosrpskom svečetničkom srpskom narodu ne dosadiše njegove provokacije, nakon čega ga je vezao žicom i proburazio nožem 800-te godine nove ere sveti Ratko Starić na brdu Srebrenica. Sve je to pažljivo zabeležio Ivan Klajn mlađi kolega smerne Milke Dobroveče Canić.

Postoje i drugi bogovi ali oni nisu dovoljno istraženi jer naučnike (znanstvenike - na modifikovanom srpskom iliti ustaškokroatskom jeziku) zabole piiiip, zabole piiippp, zabole kurac da se zavlače u kojekakve vukojebine šuma i gora banana zemalja, radi njihovog podrobnijeg istraživanja.