Glavna tema sukoba između gejmera sa početka desetih i kraja burnih devedesetih u srbiji.

Naime, sa početka tog poletnog tranzicionog perioda, pojavljuju se, doduše još uvek izopštenije od ostalih svojih vršnjaka i ne prihvaćeno kao danas, grupica ozbiljnih srpskih gejmera koji su želeli da ovu multimedijalno interaktivno - zabavnu kulturu (koja je, pogotovo što se multiplayera tiče, potresala razmaženu mladež ostatka sveta sa super brzim konekcijama koje su nama tada delovale kao nešto što je nagoveštavao Artur Klark) prenesu i kod nas.

I tako, neke od tih grupica čiji su članovi bili dovoljno srećni da poseduju PC ili bog te mazo neku konzolu, odlučuju da osnuju redakciju i pokrenu svoj dedicated gejmerski časopis po uzoru na slične iz sveta.

Oni što imaše PC postadoše Game® a oni malo bogatiji konzolaši Bonus (s tim što su oni nastali malko kasnije).

Kao i sve u srbiji, i ovo beše poput štapa i kanapa (amaterski prelom stranica, zbunjena redakcija, interni sukobi) ali svaka stranica beše ispunjena dozom mladalačkog entuzijazma i želje za boljim vremenima, gde i mi, želimo da budemo u koraku sa vremenom i svetom i odbacimo činenicu da u srbiji ljudi jedva imaju para da ramišljaju o nečem kompleksnijem od glicerinskog sapuna i vekne hleba, a kamoli za originalne igre i računare, konzole... Da da.... Tada piraterija nije bila tabu tema već jedna sasvim normalna stvar, koju su čak i članovi redakcija rado spominjali i nazivali majkom. Ovi časopisi nisu samo pisali o igrama, o ne... Tu su i kolumne o game developmentu, životu i smrti, nerd vicevi, game master rubrike, pisma zadivljenih čitalaca, i sve ono što život čini zanimljivijim. Ovi časopisi se nisu kupovali zbog igara, već baš zbog tih naizgled ne tako bitnih momenata, koje sterilni pro picnuti strani časopisi ne imaše.

Vremenom, časopisi su sazrevali i stvarali prave mali andergraund kultove, čiji su se sledbenici međusobno prepucavali po nekim primitivnim forumima na svojim dial up modemčićima.

O članovima redakcija i njihovim ekscentičnim pojedincima se može napisati knjiga (Dovoljno je samo spomenuti Uroša Tomića)

Kao i sve dobro, tako su i ovi časopisi nestali tiho i ustupili mesto brzim konekcijama i moru informacija.