Idealan način da uz pomoć lobiranja i dobrog marketinga u kojem se pojavljuju glumci i pevači, prodaš bilo šta, pa makar tvoj proizvod bio najobičnije djubre u odnosu na neki drugi, za koji niko nikad neće ni čuti, jer ga je tvoja kampanja osudila na propast.

Kada je razlog za prodaju proizvoda njegovo ime, a ne kvalitet, za njega se kaže da je brend. Ranije je u širokoj upotrebi bio izraz marka, ali to marketinškim "stručnjacima" nije zvučalo dovoljno marketinški.
Kada usled potpunog srozavanja kvaliteta proizvoda, ipak dođe do pada prodaje istog(bez obzira na to što je u pitanju brend), uvek je tu spasonosni ribrendig, da ne kažem preimenovanje.

Odvratna, prežvakana bljutava reč poreklom iz engleskog jezika koju po ustima provlače novopečeni srpski menadžeri kako bi šatro dokazali da su u toku sa svetskim marketinškim tokovima.

Brend bi trebalo bi da pretstavlja ukupan dobar utisak potrošača o nekom proizvodu, prepoznat simbol za kvalitet i pouzdanost koji potrošačima uliva makar prividnu veru da se radi o profesionalcima čiji proizvodi su kul, i da se neće zeznuti ako pljunu veliki novac na njihove proizvode.
Primeri dobrog brenda su Šimano i Mercedes.

U Srbiji svako pominjanje reči brend izaziva jezu, i govori da će dotična firma potrošiti basnoslovne novce na reklamne kampanje koje će nam ispirati mozak i promocije na kojima će se njihovi menadžeri šepuriti.

Kvalitet proizvoda koji postane žrtva brendiranja će naravno i dalje će ostati sumnjiv, ali će mu cena ipak skočiti.

ono sto je lukić greskom povezao sa crvenom zvezdom