Ne boginja niti mitološko biće, već nekakvo arhikosmičko svevideće sveprisustvo neutvrđenog porekla, neočekivana sila koja se iznenada pojavljuje i rešava stvar, spora ali neumoljiva osveta pravde...

Karma je poslednje utočište slabih, pokornih, nepreduzimljivih i ništavnih, glavna uzdanica ljudi koji baš i ne veruju u Boga ali svejedno veruju u "nešto" i koji se najmanje uzdaju u sopstvene snage, opravdano, jer su pičke u duši. Pravda je spora ali dostižna. Ničija nije do zore gorela. Sve će to doći na svoje...Poređaj kristale po kući, zavali se u udobnu sofu sopstvenog obitavanja i gledaj kako karma, lagano, stavlja stvari na svoje mesto.

Gosti iznenađenja na koncertu Ace Lukasa.

Prirodni melem i najefikasnije sredstvo u borbi protiv svakojakih bolesti, muka, nedostatka i nevolja. Zajebala i gavez i komovicu. Dvostruki prelom butne kosti? Moš misliti. Oba bubrega otkazala? Sitnica. Sin jedinac ti se propio jer se snaja kurva sa pola sela? Bez brige, postoji rešenje. Uvaljaš se u lekovito blato, legneš, zažmuriš, ćutiš i čekaš da prođe.

Trajno napustiti selo.

Najniži stepen autonomije mišljenja i odlučivanja.

Namršteni grmalj od 2.10 i 130 kila koji se gruva steroidima, diže 200 kila iz bendža i svojom pojavom izaziva strahopoštovanje. Sve to da bi loptu zakucao u koš što je češće moguće.

Prenosnik sezonskog gripa.

Mont Everest snobizma i malograđanštine. Deluje neverovatno, ali tamo negde u svetu zaista postoje ljudi koji su u stanju da dođu na ideju da iscede gomilu nečega u kartonsku ambalažu, ofarbaju tekućinu u crveno, dodaju šećer i aromu višnje (i nešto prirodnog soka, koliko se baš mora) i mrtvi ladni očekuju da će to neko da kupi. Idioti, ali ne najveći idioti, jer postoje čak i takvi koji stvarno kupuju ovo govno što ni belu košulju nije u stanju čestito da isfleka. Nebitno što na pijaci, na koju svejedno ide da bi pazario artičoke i kombuhu, može da kupi litar sirupa od pravih pravcatih višanja, nebitno i što flaša prirode košta manje od tetrapaka i traje mesec dana, čak i to što seljaci ne prskaju višnje - bezbednije je ovako, jer kakva su luda vremena došla i šta se sve događa bolje bre uzeti provereno, dezinfikovano i pravljeno po jus-u, ima deklaraciju, odobrila komisija, nabudžio tehnolog, zapakovala mašina... Normalno. Ko zna šta sve seljaci trpaju u flaše, to sve crvljivo, pacovi gamizali po krošnji, ko zna kolko je puta domaćica počešala pičku (neopranim rukama) u pauzama struganja varjačom po dnu lonca.

Omalena šupa.

Čovek koji, pored znanja, iskustva i preporuka, mora da poseduje i druge ljudske kvalitete.

Akcija masovnog isisavanja krvi, u režiji bande nemilosrdnih komaraca koljača.

Vrhunac nedoličnog i nenormalnog ponašanja na javnom mestu. Prvo si popio sve čega je bilo, pa si se nadovaćao kojekakvih drugih opijata, seo u taksi i otišao na drugu gajbu gde imaju veći izbor opijata, nešto su ti dali da piješ i šmrčeš, pa su ti dali da ližeš žabu, no kad su skontali da je obična mediteranska krastača dali su ti pravu, od čega si upao u toplu i meku svetlost i osetio savršen mir, iz kog su te opet iščupali šljagama i ladnom vodom. Povraćaš dakle sa nečije terase na nečiju terasu, oblače ti drugu majicu jer je tvoja neupotrebljiva i taksijem te šalju što dalje odatle. Izlaziš iz taksija četvoronoške, nekako se uspravljaš i bauljaš do kluba, naručuješ uzo, pa još uza, pa nekakve koktele, urlaš zajedno sa masom "OGOTA HENGOVA OOO" pa te skidaju sa šanka, jer droge su probudile ono najgore u tebi i setio si se da si potomak čuvenih lordova koji su nekad, u slavna vremena, gospodarili Kongom...Jednom rečju piješ, gutaš i šmrčeš šta stigneš, peglaš i pišaš gde i na koga stigneš, biješ se s kim stigneš. Ležiš u nekakvom kanalu i pokušavaš da ga staviš nečemu što je izgleda trandža, dok sa mostića iznad pišaju i peglaju po vama neki drugi odvaljeni turisti. Jebeš im mamu iz kanala, i pošto su po akcentu skontali ko si i odakle si silaze dole da te biju, jer su Škoti...Budiš se ujutro sav u modricama i kockaste glave, jezik te peče, da li od uza ili jedne od onih žaba, nisi siguran. Dezinfikuješ rumom. Ideš da ti zaviju glavu, pa na plažu, pa sve ispočetka - tako dve nedelje, dok te ne zameni nova garnitura sunarodnika.

Bliži i nešto pristojniji rodjaci su mu Englez u Turskoj i Englez na egzitu, a u nekakvom je srodstvu i sa ozloglašenim Englezom na Tajlandu.

Da ne dodje do zabune, nisu svi Englezi apsolutna stoka kada odu negde na odmor, no u Grčku (jer je jeftinije nego na Maldive) odlazi onaj treći sloj nečega što sebe naziva, i čak smatra gradjanstvom.

Mrtav kapital.

Devet dana je gleda, deseti dan se vrati kući.

LF23

Žene koje ne daju.

Najkraći mogući opis nesposobnog čoveka.

Rodjeni brat čuvenog i širom sveta slavljenog Erosa. Za razliku od svog burazera medjutim, u čijoj senci je ovaj ostao da počiva, Tanatos se nije proslavio talentom i ljubavnim podvizima već kojekakvim izgredima. Govorilo se da je, onomad kad je sleteo sa ceste i slupao Erosovog bentlija, popušio toliko kreka da je pravo čudo kako je uopšte bio u stanju da upravlja kolima. Prošavši medjutim bez težih povreda sklonio se na Korziku dok se ne slegne prašina, razumljivo, pod uticajem i zaštitom velikog brata. No ni tamo se nije dozvao pameti; naime, u vreme nastanka velikog hita sa Tinom Tarner, Tanatos se, tvrde, našao u kafanskoj tuči gde su dva momka, navodno zbog kockarskog duga, nastradala od posledica ubadanja čuvenim korzikanskim bodežom. No kako je istraga vodjena traljavo, ostaje nejasno u kom svojstvu je Ti učestvovao u svemu tome. Po povratku u Italiju, u vreme Erosove čuvene turneje koja je pokorila čitav svet i poobarala mnogobrojne rekorde, puče kao bomba vest o ljubavnom trouglu izmedju njega, njegove tadašnje, a buduće bivše supruge Marike Pelegrini, i Tanatosa kom su se već uveliko pripisivali slični skandali. I kako svako trpljenje i strpljenje imaju svoj kraj, Tanatos pade u nemilost brata Erosa na čiju zaštitu i pokroviteljstvo više nije mogao da računa. Ostaje nepoznato da li su braća izgladila konflikt, no nakon nekoliko burnih godina, kojekakvih dugova i sudjenja koje je natavrljao sebi na vrat, Ti se otisnu u izgnanstvo put Grčke, gde i danas živi inkognito i praktično u bedi, daleko od negdašnjeg sjaja, na Tasosu, gde izdaje pedalina tamošnjim turistima.

LF23

Poput Vukoja, Miloja, Stanoja i nekih drugih, staro tradicionalno ime koje su, usled snobizma i pomodarstva, potisnula kojekakva druga, neretko hipsterska imena.

Lešina nekadašnjeg mora, na kom tradicionalno letuju vojvodjanski seljaci i sirotinja. Nepregledne parcele pod kukuruzom, žitom, suncokretom, ječmom...Posmatrane sa tavana ili krova kuće, gde si se popeo jutros u šest da presložiš crep dok ne upekne, ili tornja crkve, vatrogasnog doma, ili višnje na koju si se uzvendrao da je obereš. Podigne se sunce, žeravica očisti nebo od oblaka, a ono dole počiva i miruje, il se katkad njiše i talasa pod mlakom plimom nečega što nije vetar. U suva leta, kad požuti i kad nema ni kapi kiše, deluje glatko i nepomično poput kakve jezive pučine koja proždire i pogled i dušu i čitavo biće. U podrum po flašu rakije, pa dole niz prašnjavi put do zlatne obale, uroniš u njega, i slušaš liske propalog kukuruza gde se taru jedna o drugu i šušte poput hartije. I šta možeš.

Pritisak.