Средњовечан човек који је одлучио да остатак свог, не тако сјајног живота проведе ван куће, у берберници.
Огромних бркова, са закаченим моноклом и необавезно огромном лулом из које пурња дим као из прастарих руских локомотива. Носи старинска одела јер друга нема, а и да има не би се видела од неколико слојева прашине која су увелико прекрила поцепани материјал.
Деси се ту и тамо да стане на праг врата, чисто да ухвати ваздух, па му неретко наилазе другови из рата са којима стаје да поприча и самим тим запушта нову муштерију која управо одлази, псујући старца на све могуће начине познате човеку.
Међутим када се прихвати посла..нема му равног, уме да певуши староградске песме и изворну народну музику док те касапи отупелим жилетом мислећи да све иде како треба.
На крају двосатне авантуре, одлазиш делимично необријан, али као и он макар насмејан у још један нови дан.